Отпадају ми красте, на дијети сам......

Прележала сам све дечије болести у само недељу дана.

Е, прво да запалим цигарету. Сад могу тастатуре да се приватим. Шта рекох? А да, неиспавана, и то хронично, неких месец дана, ако не и дуже. Зашто сам неиспавана, немам појма. Ил имам. Кува ми у стомаку, стално, са кратким паузама, десе се.
Еј...па нећу сад почети неку стандардну Куку, Леле и слично. Никако да се доведем у ред, све нешто на брзину, на одложено, на "има времена"...... а последња опција-спавање. Главни и једини кривац-ЈА.
После колико лепих дана ја баш у петак одлучим да одем у Нови Сад. Легла у јутарњим часовима, пробудила у јутарњим часовима "дивно" расположена. Треба да покупим Тацу и Бојана, носимо папире за визе у агенцију. Киша непрестано пада, хладно, Таца не заклапа, стакла на ауту се магле и ја лудим због тога. Онда стижемо у Нови Сад, увлачимо се у булевар, тамо гужва неописива јер су затворили кеј, а на семафорима видим само црвену боју. Е баш имамо среће! И грејање ме излуђује. Морам да га усмерим на шофершајбну да не магли( дошло ми је овим двома да забраним да дишу), гуши ме, имам утисак да ми је фаца као крофна, а ноге ми се смрзавају (већ други дан ме боли десни јајник).
Обавимо у агенцији оно шта смо планирали, уз једну "малу" незгоду. Мојој другарици Таци нестане фасцикла са документима! Госпођа, која је у међувремену дошла и отишла, покупи са својим документима и њене. Дивота! Паника! Фрка!  То само њој може да се деси и никоме више. Хвала Богу па је господин из агенције био довољно присебан да се сети  да  има број фона дотичне госпође и позове је. Није далеко одмакла, вратила је фасциклу уз многобројне исприке на године, кишу, гужву...... Ух, добро је, решисмо и то.
Ал ту није крај малтретирањима. Опет дама са фасциклом предложи, да кад смо већ ту, скокнемо до тамо неког Здравственог потпорног удружења( ваљда сам потрефила назив) и извадимо Teacher Card. И онда опет, завлачење по улицама, од једне до друге зграде факултета........ Е ту сам полудела! Ни у самом центру града није толика концентрација аутомобила као тамо. Стекла сам утисак да ама баш сваки студент долази на факс сопственим аутом. Стани............ склони се.......... пусти онога.............. врати се у рикверц.............. Лудница!
Признајем, псовала сам ко кочијаш и још горе, онако натекла, дехидрирана и са мањком кофеина у себи. Које стање и која инспирација!
И ту опет није крај. И опет онај женски кретен поред мене. Стижемо у наше лепо мало место, ја задовољна бар због тога што сам кнапирала време да стигнемо на посао, избацујемо Бојана из аута и .................. на седишту поред мог, на жутим пресвлакама, видим неку чудну смеђкасту  мрљу. Ишао је њен коментар повишеним гласом: " ЈА САМ ИДИОТ. СЛОБОДНО РЕЦИ ДА САМ ИДИОТ!"
Да...... добила је менструацију.  Женски идиот је добио менструацију  у мом ауту, на мојим жутим пресвлакама. Почнем да се смејем хистерично,  одвезем је кући да се  истушира и пресвуче, док је чекам испушим три цигарете једну за другом све са неверицом гледајући у флеку, и наравно, закасним на посао.
Остатка тог дана се не сећам.
Суботу преживим некако са Vanish сапуном у рукама.
Јутрос ме пробуди телефон, зове Он. Док тече каква-таква прича успевам да саспем у себе чашу сока и скувам кафу, велику. Након четрдесет минута разговора прекидам везу и налазим себе како чучим у фотељи са нетакнутом шољом охлађене кафе.
Сад ми је већ мука.

Слушала сам је. Причала је о много чему. Причала је о животу. Причала је о нама и Њему.
   - Колико смо срећни? Е, то зависи од нас.
Погледала сам је сумњичаво.
   - Да, да.... од нас зависи. Питаш се како то? Врло једноставно. Ево ја, рецимо, сваки дан се потрудим да пронађем  бар један срећан тренутак.
   - На чега мислите кад кажете срећан тренутак?
   - Тренутак, обичан тренутак који проживимо, који нам прија ал' га занемаримо, прођемо кроз њега а да не застанемо.
Опет сумња на мом лицу. Препознала ју је.
   - И Ви тврдите да у сваком дану постоје ти тренуци? Тешко.
   - Полако, размисли мало. Јуче сам звала комшиницу на кафу. Било је и колача, остало од недеље. Свидели су јој се, тражила је рецепт. Одлучила сам да то буде мој срећан тренутак за тај дан. Схваташ?
   - Да, сад ми је мало јасније.
   - Песма са радија, нека мала спознаја, лепа слика у излогу, укусна кафа, мирис остао иза девојке у пролазу, нечији осмех, чудна шара облака на небу........све то могу бити ти тренуци и сваки тај тренутак је кредит среће за тај дан.


И тако........сетим се понекад, не често, да потражим тај тренутак. А била је у праву, није га тешко наћи.

Promukla
noc doziva
pragove svetlosti sutrasnje
bez nje
iscrtane.
Oseca
miris snopa
prokrvljenog treptajima sitnim
nestalim davno
tamo.
Ucaurena
zaboravljena negde
trenutka kad pokusa
udahnuti sebi
sebe.

Dobila sam je u petak od cetiri devojcice, cetiri devetogodisnjakinje.
Otvaram prvu stranu, a tamo pise:
Autori: Jelena, Ivana, Tamara, Sonja
Ilustracija: Jelena, Ivana, Tamara, Sonja
Knjiga: Smeh i igra
Datum proizvodnje: jesen 2006.
Zamislite!!!
Svaka stranica numerisana, a na poslednjoj uredno ispisan sadrzaj.
Citam i smejem se, iskrenim, toplim smehom. U knjizi svega. Price o magicnoj suzi, psu cuvaru, coveculjku koji zeli da unisti svet..... Pesme o ljubavi, prolecu, cvecu, zivotinjama... Svaka stranica ukrasena crtezima, simbolima.... Listam dalje. Na 13. str. pesma Lutanje (!!!) , a na 24. Zasto koja se zavrsava ovako:
                                                             " jer je ZASTO
                                                               najvece pitanje sveta."
Da li je? I koliko cesto ga i mi sami postavljamo?
 Ma, neverovatne su! Boze, koliko u deci kreativnosti i maste, iskrenosti i nadanja da ce na sva postavljena pitanja dobiti odgovore.
I uvek se pitam da li se to decije u nekom zivotnom momentu izgubi ili ga mi negde ututkamo i sakrijemo cekajuci trenutak da ga opet neko ugleda u nasem oku ili uglu usana?

I da, Smeh i igra je zauzela pocasno mesto u mojoj biblioteci, tik pored Dostojevskog..... dostojne su toga. :)

Image Hosting | Video Hosting | Myspace Games>

Image Hosting | Video Hosting | Myspace Games

...citajuci Borivojev post.

usla. procitala par postova, ostavila jedan komentar i sad nemam sta da kazem(napisem, utipkam, istipkam, ukucam, iskucam, nakucam, nabodem, ubijem...). Sta sam radila danas? Nista. Probudio me drug, prvo cima na fon, a onda zove ispod prozora. Bacila sam mu kljuc preko kapije sa uputstvom da skuva kafu i opet se zavukla u krevet. Rano je i vrlo hladno. Popili smo kafu, ja se dovela u red, koliko toliko, njega odvezla na njegovo odrediste, ja na posao. Odradila nekako do prve kafe, guzva, buka, nesporazumi, svi su u pravu, a niko nije, idi kod direktora, zovi agenciju, sekretar nadrndan, snadji se, bas me briga........Napokon, vreme za odlazak. Ostajem da ispusim jos jednu, muka mi da se pokrenem.Onda se setim, mami je danas rodjendan, treba neki poklon da smislim. Uh....Totalno sam bez ideja. Mrzim da kupujem poklone. Mrzim namenski da kupujem poklone. Volim neplanirano da iznenadim, kad naletim, kad mi se oci zaustave i ne mogu da odolim. Ipak, Mira stize u pomoc, ona je racionalna, zna sta treba. Hvala Miro! Spasila si me. Dodam jos jedan bambus, imamo dva, pa da ih bude tri, valjda tako treba. Hehe..... Uspela sam da je zapanjim. Kupila sam sebi majicu, bez dvoumljenja (ja sam znate vaga, meni je to u karakteru), skroz van mog fazona, gomila izvezenih, sarenih cvetova, a u sredini sljokicama ispisano "lover".....hehehehe....Ma, cool je. Krenem kuci i pokupim druga koga nisam videla bar dve godine. Bio u Italiji, bavio se svim i svacim, uvek otkacen i kontra svim ostalima, sad je tu, brine o majci, noga joj je amputirana. Stigli smo ali ostajemo u kolima da zavrsimo pricu. On sa limenkom piva, a ja sa cigaretom. Ej bre, pa nismo se videli 20 godina! Sta, kako, gde, ko.....? Vazi, videcemo se, samo da on mamu spakuje u banju. Uozbiljio se, ko bi rekao.
Dosla sam kuci, poljubila mamu. Pitam tatu sta joj je kupio. On kaze:" Kraljici kraljevsko". Ma da....uvek dobije cvece od njega, bez pakovanja, uvijanja, dodataka, masnica, celofana....To je moj tata! :D

On je moj erkondisn.....a ja i dalje disem samo kad nema struje.

izvesna kolicina smokvi
izvesna kolicina sveze ribe
10 kg usoljene ribe
ceo prsut
dve gajbe mandarina
gajba krompira, belog
.............
i sve cu to ja da pojedem!
Dijeta? O tome cu misliti sutra. :)))

Zaboravih tri kese pelina(vec je potopljen). ;)))

...napokon....pa i red je da se bacim na majanje. ;)))

...se pre neko vece povede prica o Novoj godini. Ne bi mi verovatno jos o tome al'...kad se setim doceka ove, sto tutnji, ma, muka me spopadne. Smorili se nacisto, jedva cekali da pobegnemo, a sto je najgore, sve je krenulo da ne moze biti bolje. Zurka jos u autu, stizemo kod druga ispred zgrade sve sa punim casama u rukama, malo klope, jos malo pica, dizemo komsiluk na noge(uvek bili napasti), neki nam se pridruzuju, pada ubedjivanje ko ce s kim, ipak, svi odosmo svako na svoju stranu, mislim na komsiluk i nas. Sedamo u dva taxi-ja i krecemo ka obecanom nam provodu, specijalno odabranom mestu i to nikako slucajno, navodno tamo ne moze da zakaze. Udjosmo, docekuju nas vec neke znane face, pozdravljanje, ljubljenje, upoznavanje....vatra pucketa u kaminu, ugodna muzikica( za pocetak), vrbujemo odmah konobara(ispostavilo se jedinog normalnog lika), i nastavljamo, u nasem fazonu. Ona1 odmah pravi "gresku", to i lici na nju, pokusava da podstakne vatru, a i dj joj bas nije po ukusu. Zalepila se za sank, ne odstupa, ali i oni uporni. Sva ubedjivanja padaju u vodu. On kroz smeh prevrce ocima i pokusava da je domami za sto. Ne vredi, svi(mi) ustaju, sta je tu je, udri brigu na veselje. A dalje.....e to cu da zaboravim. Zato tamo nikad vise. Obecala sebi, a i njih jos nekoliko. I tako...popismo vino, a prici nikad kraja. E, kad bi to zavisilo samo od mene, lako bi smo. Al' oni svi rade u nekim Ubi Boze firmama, i uvek se ceka zadnji dan. A bilo je dobro sesti u voz, osvanuti u Podgorici, pa autobusom u Kotor.......... 

Divan dan, saren dan.....mirise.....i raspolozenje je tu. : D
Hahahaha....kuca je zalegao u mamino omiljeno cvece u basti, cak je i svoju krparicu odvukao tamo.

.....opet....opet......opet......opet......i opet....... umesila budalu od sebe. To joj, nekako, uvek uspe. Kad je sabrala idiotizam i kretenizam otisla je u duboki minus......
Bloooog......bloooog......bloooog.......tone, a zna da pliva!!! Pogled ka svetlosti.... i prvi snazni zamah napred. :)

Kad , gde i za koliko moze da se instalira solidan rajfeslus?