U FOTELJI

 

 

I tako… dani teku ritmom deteta. Trapavo. Svaki ko jedan korak. Dok se ne prohoda. Svaki nespretan. Dok se ne uhvatiš za nesto postojano, da predahneš. A onda se nasloniš, njušiš…I sve nešto šššššššššš …tiho.

 

Pošalji komentar ::

uvek dodje vreme da se zivi! :) Lako je voleti Neverne bebe, zar ne?

:-) eto.....dani teku...baš tako dragi Mo...radovati se treba poput djeteta svakoj novoj pobjedi, novom jutru i novom iznenađenju koje dan za nas priprema...kada samo očekujemo i prepustimo se , sve postane bezukusno, dani teku bez nas...zato ---carpe diem

p.s.ono "ssssss" to je onaj tren...kunem se, čujem ja...kada more upije sunce, bude sve krvavo purpuno, gramzivo crveno......tek da se zna. :-)

lako je tebi kad imas more, pa sunce ima gde da se ugasi :)

"obala je pola pola ali ti ostavljam sveee...""

darežljivo, nema šta :))

jeste bamby, oprosti što mi promače komentar :)

di ti je pozadina, bwe?!

tu je Mazzo, samo malo sačekaš :)

phew...!
dobro je. ;)
mada se pre pojavljivao u deliću sekunde.

ostarilo se :))