PROSIDBA

Tog jutra je shvatio da se mora oženiti. Misaoni proces koji je prethodio ovoj ideji kao da je prošao mimo njega. Sve to: da nije više mlad, da zamrzi sebe svako veče kada legne u prazan krevet, da ne uživa više u tome što stalno jede sam, da… - sve to je bilo više podsvesno, nego što je stvarno osećao. Istina, sa ovom devojkom je izašao samo jednom, ali moraće da rizikuje. Prvo – svaka devojka bi mu dosadila već posle nekoliko viđenja, možda će i ova; drugo – bio je veliki perfekcionista i intuitivno je verovao da bi i ovoga puta našao neku zamerku; treće…Nije mogao to sebi dozvoliti, jer vreme je neumitno prolazilo. Njegovo je možda upravo isticalo. Majka mu je uvek govorila da probirač na kraju nađe otirač. Ali kako da to izvede ?

     Ideja je bila izvanredna i prosto nije mogao da veruje da je to njegov lenji mozak smislio. Bila je prilicno nedvosmislena, a ipak je ostavljala dovoljno prostora za častan uzmak ako bude odbijen. Ne može ga odbiti ! Ne sa ovakvom idejom !

     Uzeo je čokoladu se lešnicima i istopio je na štednjaku. Zatim je u rastop stavio zlatan prsten sa malim dijamantom u sredini ( zlatar ga je ubedio da je prsten venčani ) i onda je smesu izlio u kalup za čokoladu. Sve je sklonio u zamrzivač. Posle sat vremena izvadio je čokoladu, koja je opet bila kao nova – skriveni sadržaj se nije primećivao – i uvio je u srebrni papir. Dodao je karticu

 “ Nestrpljiv sam da čujem šta misliš “, i paketic odneo na poštu.

     Nije bilo ni telefonskog poziva ni pisma. Tek drugog dana poštar mu je doneo paket veličine kutije šibica. Kada ga je otvorio, očekivao je da će u njemu naći neku pisanu poruku – pristanak ili odbijanje njegove bračne ponude. Ništa od toga. U kutiji su bili samo zlatan prsten sa malim dijamantom u sredini i jedan slomljeni zub. Čovek bi rekao – kutnjak.

                                                                                              

                                                                                                 Branko Bošković

Pošalji komentar ::

dobro je...

znam :)

Branko Bošković je autor ove priče?

da, zasto ?
tako bar pise ( god. 1962. )

samo pitam, hvala na odgovoru

malo mi je bilo teze chitati zbog boje slova..
ali ok je prica...svidja mi se..:))