Ne znam zašto imam želju da pišem postove samo kad sam tužna,rasturena na komadiće,uništena?
Možda zato što nemam sa kim da podelim svoju tugu?
Ili ne želim?
Kao što se čovek lako otvara strancu,do najintimnijih detalja a teško prijatelju.Najboljem prijatelju.
Ovo nekako dođe još gore jer nije jedan stranac nego gomila.All www.(kad bi još gomilu zanimalo da čita moje postove,ali hipotetički)
Ja sam napisala ogroman post,i sad sam ga izbrisala.Jedan problem manje.Dobro je ovo,piši,briši,izbaci suze,vrati osmeh na lice.:)))
Čim sam napisala ono što me boli,sredilo se.
I nije prvi put.
Da probam sa drugom tugom.
Ostala je jedna crvena brojanica,isečena na pola,kao spomenik prijateljstvu,koje je polako prelazilo u ljubav,korak po korak,stepenik po stepenik.I nestalo.Kao gumicom izbrisano,iz meni nepoznatih razloga.
Ostala je i jedna plava brojanica,spakovana sa nečim emotivno istovetno vrednim,materijalno malo više.
Spakovana u zelenu reljefnu foliju,sa svilenom trakom i mašnom,i još debljom crvenom trakom i mašnom od tila,i biserom u sredini mašne.Divno spakovano,žao ti je da odpakuješ kako je lepo.
I ostaće tako spakovano,kao spomenik propalom prijateljstvu.
Iz kojih razloga?
Ne znam?
Da li da to bacim?Da li da pocepam,isečem,polomim?
Ne znam?
Da li da obradujem nekog nepoznatog i ostavim spomenik na sred najprometnije ulice?
Ne znam?
Potpuno sam zbunjena i sluđena.Možda moje godine imaju veze sa tim?Lude misli i postupci klimakterične žene.
A možda to i nije bilo nikakvo prijateljstvo,i nikakva ljubav,nego fikcija klimakterične žene?
Biće da je to!!!
Komentari:
Bice da je klimaks u pitanju. Sve simptome sam prepoznala kod sebe, i kad sam rasturena na komade i tuzna i slomljena, onda mogu da sednem i pisem,pisem dok god bol ne mine.
Vidim ja i sama da je to:)))
Treba mi potvrda.
Samo si malo neraspoložena, ja pisem postove kad mi je sve po volji, a kad sam tužna nije mi nido pisanja ni do citanja:)))
Blago tebi,imaš tako mnogo postova,znači da si stalno super raspoložena.:)))
I nek uvek bude tako:)))
A možda si u pravu da sam samo neraspoložena?
Ivančice proleće je, a u proleće hoće ponekad da dođe do turbulencija raspoloženja pa i do neprijatnih situacija, ali sve je to prolazno i leči se vrlo efikasno što većim i češćim dozama ljubavi i smeha..:o)))))
imam i ja jednu brojanicu, razvucenu da vise ne moze biti... a bojim se da je bacim, da se ne ogresim... pa cuci skrivena u nekoj kutiji, zabacena... tako je najbolje
Jesi li malo dublje razmišljala, da ne postoji možda problem u tebi?
Za ljubav treba imati dušu.
Onaj ko nema dušu , ne zna šta je ljubav, a i kad se ljubav pojavi- misli da je laž.....
Kojak dear,znam ja šta nosi proleće,i rado to očekujem i doživljavam.Ali mora biti izmešano malo tuge,malo sreće,osmeha i ljubavi.:)))
Da je čuvam,baciću je.Dedina,ova je namerno isečena na pola.Crvena.Neću ništa da čuvam.Ne želim ničeg da se sećam.
To se nije ni dogodilo.
Izmenio ivanka1961 dana 15/4/2008 u 01:36ASUS problem je sigurno u meni!!!
Ali,jedna stvar je činjenica,dušu imam,i to veliku kao majka Rusija:)))
Da..
Dušu imamo rekoše Ameri.
Mi smo "Milosrdni andjeo"...
............. i pobiše našu decu...
ASUS,
poređenje moje duše sa Amerima,i "Milosrdnim Anđelom",je vrlo neumesno,da ne kažem uvredljivo!!!
Ali,ako tako misliš,hvala!!!
Izmenio ivanka1961 dana 16/4/2008 u 02:21iako nisam dugo bila na blogoyu, ipak cesto svratim da vidim kako si, i jako me rastuzi kad vidim da dobre osobe ne samo da cesto budu neshvacene na pravi nacin, vec posle takvih razocarenja one osecaju grizu savesti umesto one druge strane. Najbolje bi bilo da se ne razmislja o osobama koje to ne zasluzuju, ali kad bih ja to mogla onda bih bila sasvim drugacija, mnogo vise sposobna i zrela a mnogo manje krhka i lomljiva... A inace, kako je povreda? Nadam se da je OK.
Draga moja sno,sve je OK.Šta da radimo kad smo krhke i lomne,a to tako ne izgleda.
Hvala na razumevanju i podršci:)))
