Nemam vremena za postove.

Znam plakaćete od tuge što nemate šta da čitate.Pametno,elokventno,duhovito,vrcavo i poletno,ali...

Ja nisam ništa od gore navedenog,samo sam zatrpana poslovima,bolesna,u gužvi i haosu.

Nedelju dana nisam komp uključila,sem sinoć,odgledala jednu epizodu "Prision break" pred spavanje.

I nisam je celu odgledala,zaspala sam.

Ne znam šta ću sa sobom,sebi sam teška,a tek vama...

Sa vama ću lako,nemojte me čitati,a šta ću sa sobom...

Iskreno,ne znam???

Neki su profitirali od  predizborne kampanje,i milo mi je zbog toga,ali ja....

ako od ove ne poludim,i završim u "Lazi", biće dobro!!!

Progurali smo gomilu raznih predizbornih kampanja,i svaki put sam mislila,još sad i počećemo normalno da zivimo...mi???Srbi????Nikad...

Namerno neću ići da glasam dosta mi je svega...

Bilborda,flajera,mailova,spotova...Gde god se okrenem samo iskaču ostrašćene spodobe sa svojim parolama.Počeću da ih sanjam..

Gledajući fotku neba na jednom  blogu , setila sam se ove .

Bio je jako hladan , jesenji , dan ,šetali smo , on me je uhvatio za ruku i pokazao mi nebo.Sunce se probilo kroz granje , na tren.Čitavog dana je bilo oblačno .Samo taj , jedan jedini trenutak sunce je odnelo pobedu nad oblacima i pojavilo se .Kroz granje se probio sunčev zrak . Bilo je divno . Morala sam da uslikam telefonom....on me je zamolio...

Hristos Voskrese!!!

Ne da mislim da sam nekom nedostajala,ali baš je puno vremena prošlo,a ja nisam svraćala.

Ne što to nisam htela,nego sam mnogo  obaveza  imala.Postala sam svekrva,prošle nedelje,ozenio mi se sin.Pripreme su bile duge i mučne,bez obzira na to što je bilo samo venčanje,građansko,bez razmene burmi,samo najblizi rođaci sa očeve strane(ja nikog bliskog u tom smislu i nemam) , kumovi . Drug mog sina ,i snajina drugarica .(i moja snaja nikog bliskog nema) Deca nisu ni toliko ljudi zelela , ali došao je stric iz USA , specijalno za tu priliku .

Prolećno krečenje , farbanje drvenarije , sama sam to radila , pravljenje ukrasa za torte , torte , kolači , slatkiši , slaniši ,i ostalo....

Kupovina za venčanje , to mi je nekako najteze palo , još sam zakasnila na venčanje , u taksiju se češljala , kao "šminkala" , matičar je čekao da se pojavim , misleći da majka dolazi negde van BG-a...

Opšti haos!

Ko je mogao da uključuje kompjuter u tom trenutku ? Ja nisam , deset dana.

Kao posledica jurnjave i rmpačenja su mi otekle noge kao da imam elefantijazis , nisam mogla da hodam nekoliko dana.

A mladenci?

Oni su posle par sati napustili poprište veselja ,i sa društvom otišli u prirodu , poneli jednu tortu ,i piće i uzivali!

To je najvaznije . Njima je bilo lepo , onako kako su zamislili.

Snaja je trudna , porodiće se u septembru . Za njih je venčanje bilo puka formalnost . Istetovirali su burme pre dve godine , na Svetog Savu , inače našu slavu ,i njihovu godišnjicu zabavljanja ,i za njih je taj čin , u njihovim srcima , i glavama , bio venčanje . Venčali su se u opštini da ne bi dete imalo problema , oko prezimena i slično.

Snaja je bila u helankama i duksu sa kapuljačom ,i skejterskim patikama , a sin u crnoj bodi majici sa Kavali crnom košuljom preko , sa pertlanjem , bez kragne i lanenim crnim pantalonama i Puma patikama.(crnim ,da li treba da napišem?)

Matičar nije čitao izvode iz zakona , ni pesmu Duška Radovića , nego je odrzao prigodan govor , tako lep kao da poznaje mladence od prvog dana kad su se upoznali .

Ima iskustva , video je njih , video podatke iz knjige rođenih ,video da je ona četri godine starija (to se ne vidi gledajući ih) i sve mu je bilo jasno.

Bili su odeveni za izlet ,a ne venčanje.

Oni su i hteli na livadi da se venčaju , ali nije im se davalo 200 evra za to . Imaju pametnije stvari da urade sa tim parama.

Mi na njih nismo uticali , ko nam daje pravo?

Dan pre toga nam je bilo 25 godina braka ,venčali smo se u četvrtak samo su kumovi prisustvovali , nikom nismo ni rekli da ćemo se venčati , samo smo obznanili kad je sve bilo gotovo.

Ja nisam bila trudna , tek posle dve godine se rodio sin.

Lep primer ?

Ko kome moze da daje primere ? Neko voli bombastične svadbe ,a neko ih prezire . Mi pripadamo ovoj drugoj grupi. Na svadbe ne idemo , nismo u obavezi ni da zovemo . Nikog.

Ipak bilo nam je svima lepo . Svako je dobio šta je zeleo.

Sinoć su mladenci došli da uzmu tortu što sam im za Uskrs napravila ,i doneli mi jaja , koja su sami farbali . Prvi put u zivotu ,i zajedno.

Odlično su to uradili . Valjda zato što su to radili zajedno i sa puno ljubavi.

Eto , zato mene nije bilo ! Razlozi su uglavnom lepi , ako se izuzme moja iscrpljenost ,i otečene noge ,sve je lepo!

Ne znam zašto imam želju da pišem postove samo kad sam tužna,rasturena na komadiće,uništena?

Možda zato što nemam sa kim da podelim svoju tugu?

Ili ne želim?

Kao što se čovek lako otvara strancu,do najintimnijih detalja a teško prijatelju.Najboljem prijatelju.

Ovo nekako dođe još gore jer nije jedan stranac nego gomila.All www.(kad bi još gomilu zanimalo da čita moje postove,ali hipotetički)

Ja sam napisala ogroman post,i sad sam ga izbrisala.Jedan problem manje.Dobro je ovo,piši,briši,izbaci suze,vrati osmeh na lice.:)))

Čim sam napisala ono što me boli,sredilo se.

I nije prvi put.

Da probam sa drugom tugom.

Ostala je jedna crvena brojanica,isečena na pola,kao spomenik prijateljstvu,koje je polako prelazilo u ljubav,korak po korak,stepenik po stepenik.I nestalo.Kao gumicom izbrisano,iz meni nepoznatih razloga.

Ostala je i jedna plava brojanica,spakovana sa nečim emotivno istovetno vrednim,materijalno malo više.

Spakovana u zelenu reljefnu foliju,sa svilenom trakom i mašnom,i još debljom crvenom trakom i mašnom od tila,i biserom u sredini mašne.Divno spakovano,žao ti je da odpakuješ kako je lepo.

I ostaće tako spakovano,kao spomenik propalom prijateljstvu.

Iz kojih razloga?

Ne znam?

Da li da to bacim?Da li da pocepam,isečem,polomim?

Ne znam?

Da li da obradujem nekog nepoznatog i ostavim spomenik na sred najprometnije ulice?

Ne znam?

Potpuno sam zbunjena i sluđena.Možda moje godine imaju veze sa tim?Lude misli i postupci klimakterične žene.

A možda to i nije bilo nikakvo prijateljstvo,i nikakva ljubav,nego fikcija klimakterične žene?

Biće da je to!!!

Da li je vama žao kad izgubite nekog dragog?

Tako što vas je razočarao,potpuno izdao ...

Meni jeste!!!

Iz nedovršenog posta od juče,a očigledno je da je nedovršen,jer sam se taman pripremila da pišem ono što su nuri i kojak napisali,zazvonio je telefon,i ja sam u 24h,preko trenerke navukla jaknu,i odjurila do urgentnog centra.

Ne zbog sebe.Moj svekar star čovek 82 godine,bolestan od svega i svačega,dobio je neko krvarenje,njegova žena malo mlađa,ali potpuno nesnalažljiva zvala je i plakala kako umire.

Nije umro,ništa mu nije strašno bilo,pukao je neki kapilarčić i prestao da krvari dok smo stigli kod lekara.

Još se sve vreme šalio,kako čovek voli život,divim mu se.

I danas sam ga vodila kod lekara i uvek ću kad tako voli da živi,još me je naterao da njegovu ženu slažemo da smo bili kod neurologa.Sakrila sam uput,evo mi ga u tašni.To je naša mala tajna.

Kaže,debela jedna nema pojma,nećemo mi ni da idemo kod nje,ali nemoj nikom da kažeš.

I tako sam ja otišla u urgentni centar ne zbog sebe,nego zbog drugog,kako to i inače u životu radim.A moja rana?Samo što nije prošla,lepo sam ja to sredila,hidrogenom,povidonom i bivacinom,uvila zavoj,proći će.

Moj post nije poučan,ni umetnički,ni lep,ali morala sam da vam ispričam kako mi je bilo suđeno da odem u urgentni centar,ako ne zbog sebe,zbog svoje savesti.Jako sam bolećiva kad su stari ljudi i deca u pitanju.

A o onim blogovima,sa gramatičkim greškama u naslovu,sa grand paradom kao temom,neki drugi put.

Ma neka ih ljudi neka pišu šta vole,nisu krivi što im je ovo vreme pomerilo sva merila dobrog ukusa,a i ponašanja.

Moja namera nije bila da pišem za nekog,nego za sebe,kad sam sama,neraspoložena i tužna.Onda sam polako birala šta mi se sviđa a šta ne,na mesta koja mi se sviđaju odlazim,kao kod prijatelja na kafu,ova druga ne posećujem.

Negde komentarišem,negde ne,jer su već drugi izneli svoje mišljenje koje je slično mom,pa je glupo da se ponavljam.A što se mene lično tiče,niko ne mora da čita moje gluposti,i dalje ih (u glavnom ) pišem isključivo zbog sebe.

Sećam se svakog trenutka koji sam ovde provela,i pišći i čitajući.

To sam  želela.:)))

Baš me je poterao maler.

U nedelju je u toku noći nestajala struja,pa je i telefon prestao da radi,i budi me mobilni,što se ne javljaš na fiksni,ja se zaletim udarim nogom o sto ,i posle tuširanja zalepim flaster.Jeste to krvarilo po celoj sobi,ali ja imam neki sindrom loše koagulacije,pa sam mislila da je to.

Kad ono boli noga,jedva hodam,u patikama,ne primećujem šta se zbiva.Tuširam se ja a flester ne spada,baš super.

Pre par sati razgovarajući sa dragom mi osobom,dignem nogu i vidim ispod flastera curi gnoj,noga otekla.

Uplašila sam se,baš.Neću kod lekara,svađa,rat,na silu hoće da me odvuče u urgentni centar.Kaže dobiću gangrenu,i kad budem umirala da se setim kako sam bila egoistična i egocentrična,nisam htela ni toliko da se žrtvujem,a mnogi će patiti.

Uf,jedino ako neće.

Nego me boli,i nervira,još i plačem,a ne znam ni sama zašto.

Ali nije to razlog što pišem,jeste jer moram da prestanem da plačem,ali povod je post koji je juče Poglavica objavio,o nekom liku koji fejk postove ima u draftu,ne bi li izbio na prvo mesto po broju postova.

To me je bacilo sa (bolesnih) nogu!!!!!

Piše fejk postove.

Da li je to normalno ljudi moji?

Draftovala sam i ja postove,ali lične,koje sam pisala u napadima depresije.I ne mnogo.

Valjda sam doživela pogrešno ovo mesto.

Mislila sam da je ljudima ugođaj da imaju svoje mesto gde mogu da pišu šta i kad žele,neuvredljivo,možda posvete nešto nekoj dragoj osobi..

A ne,blog služi da se eksponiraš,da budeš prvi na listi po broju postova,a da li su ti postovi besmisleni,nije važno.

Ograđujem se.

Ne znam kakve postove ta osoba ima,da li su muzički,poetski.

Da li su dobri ili loši.

Zvoni mi danas oko podneva telefon,i tužni glas mog sina kaže opet sam pao.(vozački ispit,četvrti pokušaj,predinfarktno stanje,put u "Lazu")

Lažeš,kažem ja.

Na nesreću ne,kaže on.

I tako...

Da.

Ne.

Da.

Ne.

Ja sam znala ,još juče , da je položio!!!

Moje šesto čulo je nepogrešivo,bezbroj puta testirano,a i njega znam bolje nego sebe.Gde će on da me prevari?

Položio je,naravno.Jako sam srećna zbog toga.

Ne zbog  vozačkog ispita,ni zbog šestog čula,nego mu napredovanje na poslu zavisi od toga.Čeka ga odlična pozicija,već dva meseca,samo da reši taj problem.

Rešio ga je danas.

Tako sam srećna da bih poletela bez krila,čitav dan lebdim.

Ovo nije prvoaprilska šala.

Istina je.:)))

Zašto je meni važan današnji dan?Zato što je bilo divno vreme,videla sam neke drage prijatelje,koje nisam videla dugo,dugo,i desilo se nešto smešno,ali nije za priču.

Kao anegdota,prosto da ne poveruje čovek,kako su ....

Ne,neću.

Proleće je baš šugavo počelo,loše vreme,besni ljudi,na ulicama,po prevozima.

Loša situacija,politička i ekonomska?

Jeste,priznajem,ali bilo je i gore.

Valjda su siti svega što nam se dešava u poslednjih petnaest godina,pa ne mogu više.Pucaju,po svim šavovima.

Nigde nasmejano lice da vidiš.

Svi su ljuti,ujedaju.....

A na mene je lako preneti takva osećanja.

Kad počnu da me gaze ,guraju ,a ni izvini da kažu ,poludim .

Nije teško biti fin?

Teško je ovde!

Baciše silne pare na tu kmpanju i niko ne postade fin.Naprotiv,još su nevaspitaniji.

Ja čekam da krene proleće,ono pravo,da počnem da se rekreiram na Adi u popodnevnim satima,da uživam...

Sama  ću voziti bicikl,ili rolere,gledati jezero i eskivirati prometne staze.

Baš su ljudi nešto teški i dosadni.

Samo nemoj sneg da padne u sred aprila,i pokvari mi sve planove.

Mada baš ne znam te običaje i kako se pravilno čestita,da li je Hristos voskrese,ili nekako drugačije?

U svakom slučaju neka ga lepo proslave u krgu svoje porodice,radosni,srećni i zdravi.

Dođe , tako meni ,povremeno da gledam spotove i slušam muziku za dušu .

Tako se zove play list na You Tube,i onda bih to da podelimm sa vama .Možda vam se nešto i svidi,ako ne nije važno ,ja uživam.

Ko hoće može mi se pridružiti .

Neko je voleo Film,neko je voleo Idole.

Ja sam volela i jedne i druge,ali pošto nema pesme "Rusija",

i ova će biti dobra.

Malo crnog humora.

Meni je nedolično jer je prijateljstvo u pitanju,ali da vidimo kako to rade Ameri,ili đavo bi ga znao ko?

Podetinjila sam od kad mi neka deca iz zemalja širom sveta šalju ovakve poruke.

Pa da vidite i vi kako izgleda Ciber kiss u njihovom aranžmanu.:)))

I nije baš smešno,ali...
Want more? Get 'em @ FriendsterStuff.com!

Ovo sam dobila od jednog prijatelja jutros,i mene je nasmejalo.

Možda će i vas?

Ako ne...nije važno,nekom ko vidi sigurno hoće.:)))