Ovo je ljubav

Snevaj, da uvudiš da prolazni snovi

još najbliže stoje postojanoj sreći

Da ne pitaš nikad zašto snovi ovi

a ne koji drugi, a ne koji treći?

Ljubi,ljubi silno, uvek istovetan

u ljubavi samo ti ćeš jasno znati

Kako malo treba da se bude sretan

i sto puta manje da se večno pati.

I umri, da spaseš verovanje čisto

da si kadgod stao pred istinom golom

I da u životu nisi jedno isto,

jednom zvao srećom, a drugi put bolom.

                                            J.Dučić

Ovo su neke velike istine

"Šta vredi imati mnogo i biti nešto,kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje,ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče kao varljivo priviđenje."

" Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na kojićemo događaje podneti zavisi u dobroj meri od nas samih, dakle na to treba trošiti snagu i obraćati pažnju."

                                                                        I.Andrć

Ne trčite za ženama, da se ne sudarite sa onima koji od njih beže.

 Ako ste nekoga zavoleli bez razloga, kasnije će vam ti razlozi sve više nedostajati.

 Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji što možete.

Nemojte se ženiti zbog noći. Noću možete i spavati. Tražite ženu koja će vam rešiti probleme danju. 

                                                                           D.Radović

"POČETAK JE KAD SAM SE JA RODIO, A KRAJA NEMA."  Olovka pise srcem

Meni je danas godisnjica braka.Deveta.Vreme mi tako bezi,sve mi nesto izmice.Sto je najsmesnije, toga sam se samo ja setila.Ili je to mozda tuzno?!Svi vi od dvadeset i nesto, nemoj ni da imate vise godina.Ostanite tu gde jeste, tu vam je nalepse.

Super ste narode,ne kapiram jos sve ovde. Evo vam jedna lepa pesma Miljkoviceva

  Budim je zbog sunca koje objasnjava sebe biljkama

zbog neba razapetog izmedju prstiju

budim je zbog reci koje peku grlo

volim je usima

treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi

budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde

zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom

zbog anonimnoh reci trgova budim je zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova

budim je zbog ove nase planete koja ce mozda

biti mina na raskrvavljenom nebu

zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke

kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice

nego aerodrom

moja ljubav puna drugih je deo zore

budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih

budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati

pticu zauvek sletelu

sigurno je rekla:neka me trazi i vidi da me nema

ta zena sa rukama deteta koju volim

to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim

uzalud uzalud uzalud

uzalud je budim

jer ce se probuditi drugacija i nova

uzalud je budim

jer njena usta nece moci da joj kazu

uzalud je budim

ti znas da voda protice ali ne kaze nista

uzalud je budim 

treba obecati izgubljenom imenu necije lice

u pesku