Topla jesenja noć... U meni oživljavaju duše miliona... Najdraže doba dana - noć! Doba kad mogu sve, svi snovi izlaze pred oči, inspiracija na vrhuncu! Doba kad je čovjek najmanje sam, a sam je sa sobom, suština je sve jasnija, prekrasan bijeli ždrebac trči zelenim poljima... Noćna misao je brža od misli...

Jedino mi je ova noć - vikend, častim sebe predivnom muzikicom, poezijom, crnom kavom... Razmišljam o svim blesavim stvarima, koje su mi se dogodile ove sedmice i smijem se... Ništa teško večeras ne dolazi u obzir!!! Za večeras sam ostavila pismene radove samo duhovite djece, ispravljam i smijem se... Recimo, "moje najpametnije dijete" počinjući svoj rad, posvećen dolasku jeseni, kaže: "... kada vidiš  lubenicu i učiteljicu, eto jeseni!!!" I ko ih ne bi volio tako blesave!?!

Onda otvorih mejlić, prethodno najavljen, od mog prijatelja Estragona i nađoh savršenu poeziju za večerašnje čekanje Godoa... U povjerenju, izgleda da je Estragon dočekao Godoa!?! Mnoge priče sad imaju više smisla! Nekoliko stihića:

Svu energiju potrošiću na ovu noć, nadrealnu, narandzastu, posebnu, nalik na one Bulgakovljeve iz Majstora... Pa da, večeras sam Margarita!!!

A stvarnost, o njoj ću, recimo, SUTRA...