Iirain je... nestala, disapird, gan... forevr... vatevr...

Poljubac

Znate one filmove u kojima se prikazuju porodice sa izobiljem harmonije, sreće itd itd? I sve te takve porodice imaju kuću pored puta, sa smaragdno zelenim travnjakom i savršeno asfaltiranim putićem od trotoara do ulaznih vrata. A kad vizuelno uđete u kuću poput ove, onda se raspametite kako je sve na svom mestu, sve perfekto čisto, sve u boji drveta i šampanjca. Kristalni viseći lusteri, mekana garnitura u dnevnoj sobi i na sredini stakleni sto sa ponekom svećom i korpom u kojoj su ili voće ili kolači. Tepih? Toliko gust i debeo da čim zagazite u njega ne vidite svoje stopalo. I onda bacite pogled kroz prozor kad tamo set ljuljaški i klackalica za decu, asfaltirani deo sa izglancanim roštiljem i naravno drvo ispod kojeg se nalazi sto sa baštenskim stolicama. Cakli se, takođe. I tako, dok gledate film ili nakon gledanja takvog filma, vi se popnete na neko tamo nebo (ne baš sedmo) i patite zbog svog nedihtujućeg prozora ili televizora koji nema plazma ekran. A pominje li ko geto? Pominje li ko kartonske kuće u tim fimovima i prosjake iscepanih rukava i nogavica? Gde nestaju svi ti ljudi, gde nestaju sva ta mesta što odišu kanalizacionim isparavanjima? Heh... Zemlja Srbija? Koliko je samo blatnjavih ulica i štrokavih škola? Koliko je samo nekulturnih šalterskih radnika i medicinskih sestara koje su nervozne jer rade za dvesta evra? Televizija "hvata" samo obasjane klupice u parku i snegom pokrivena crkvena dvorišta... Svaka čast našoj realnoj filmografiji... Skidam kapu!