Ne veruj u moje stihove i rime,kad ti kazu,draga da te silno volim,u trenutku svakom da se za te molim i da ti u stabla urezujem ime.Ne veruj!Do kasno kad se mesec javi i prelije srmom vrh modrijeg krsa,tamo gde u grmu prolece leprsa i gde slatko spava nas jorgovan plavi.Dodji,cekacu te,u casima tijem da na grudi moje priljubis se cvrsce,osetis li,draga,da mi telo drhce i da silno gorim ognjevima svijem.Tada veruj meni i ne pitaj vise,jer istinska ljubav za reci ne zna,ona samo plamti,silna,neoprezna,niti mari,draga,da sthove pise!-Aleksa Santic

Ti si vecernji oblak koji bludi nebom mojih snova.Ceznjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.Ti si moja,moja,ti koja obitavas u mojim beskonacnim snovima! Tvoja su stopala ruzicasto-rumena od ognja mog ceznjivog srca,ti koja znjes moje vecernje pesme.Tvoje su usne gorko-slatke od ukusa vina mojih patnji. Ti si moja,moja,ti koja obitavas u mojim usamljenim snovima! Senkom svoje strasti zacrnio sam oci tvoje,stalna gosco u dubinama moga pogleda. Vezao sam te,dragana,i uhvatio u mrezu svoje svirke. Ti si moja,moja,ti koja obitavas u mojim besmrtnim snovima!

Nikada ne kazes rec koju bi trebalo,bojis se da te nebih ocenila,izmices mi na hiljadu strana.Da te ne bih pomesala s mnogima,stojis odvojeno. Poznajem,poznajem lukavstvo tvoje....nikada ne ides putem kojim bi trebalo. Tvoj prohtev je veci od prohteva drugih,zato cutis.Pritvornom ravnodusnoscu ne hajes za moje darove.Poznajem,poznajem lukavstvo tvoje....nikada ne uzimas sto bi trebalo.