Ako se znamo iz proslog zivota, onda sam ja bila kraljica, a ti dvorska luda.
Zabavljao si me i voleo potajno, dok sam ja vodila zivot od koga se tebi ledila krv u venama. Nikada se nisi smejao, samo si iscrtanih usana izvijenih u crvenom luku, skakutao oko mene i glupirao se ne bi li mi  otrgnuo misli od problema. Tek ponekad bi mi se sklupcao pored nogu i zapanjio me svojom potrebom da me zastitis bezuspesno i svojom slaboscu mi uneses odredjeni mir, nikako shvatljiv i apsolutno nerazumljiv. Nisi govorio niti si usne micao. Uglavnom si ocima pricao najsmesnije price ukrstenog pogleda i rukama objasnjavao pojmove koje sam nocima posle toga sanjala.
A onda sam jednog dana emotivno klonula u sred tvoje predstave.
Pustila sam suze da liju ne obaziruci se na tvoje zabrinute poglede koji su iz trenutka u trenutak, menjali nijansu sive i  pretvarali zabrinutost u neznost, tako potrebnu i zeljenu. Stajao si pored mene neprimecen i nenapadan u toj smesnoj odeci i brisao mi suze svestan da ne mozes da pomognes promeni moje ispraznjene duse. I onda, sasvim nenadano, spustio si namazano lice tik do mog i poljubio me uvostenim usnama izlivajuci svoju pozudu u moju usnu duplju i ujedno chupajuci tugu iz moga srca. Ne razmisljajuci o trenutku, prepustila sam se emociji koja krila se ko zna gde, osakacena i naruzena, skoro istrebljena iz svega onogo sto ja jesam . Ljubav...
Morali smo zavrsiti ispod baldahina, isprepleteni i umazani bojama sa tvoga lica, koje slivale su se niz moje butine i vrat. Ostavljao si po meni trag jarko crvene boje i labudje bele trake koje cinile su moje telo savrsenom podlogom za jedno remek delo stranca pod maskom. Morala sam ti dati sve ono davno potisnuto i zgazeno u meni, a ti si morao prepoznati  potrebu da samo na par sati  Ja budem Tvoja luda, zaduzena za izmamljivanje osmeha sporim pokretima tela.
Morali smo biti epicentar neke ljubavne price koja zavrsila se tvojom odmazdom iz moga zivota, jer ja jesam sa tobom varala kralja jake drzave, koji u  tom periodu bese nestao i sumnjalo se da je poginuo u poslednjoj borbi za jos jedno parce ilove zemlje.
Dok se Kralj borio za neplodnu zemlju, ti si se borio za poslednju plodnost u meni. Plevio si korov u mom srcu dok sam ja bacala semenje najdivnijeg cveca, u tvom. Morali smo se voleti ludacki jako i grabiti svaki slobodan trenutak da se spojimo i osetimo mirise i sokove jedno drugog, pregladneli i predugo skrivani pod maskama, bojama i dragim kamenjem i nadmenoscu koja me je i sacuval svih tih godina krstaskih ratova. Morala sam uzivati u tebi tek pola koliko ti  u meni dok izvijam ti se pod rukama i tiho jecim da nikada ne izadjes iz mene i ne prestanes da mi radis Bas to, rukama. Svaka pora te je upila. Nocima smo se morali kriti pod ogromnim krosnjama dvorskog parka, cije grane su cuvale hiljadu i jednu Seherezdinu tajnu zanimljivih prica koje odrzase je u zivotu. Ko zna koliko se ljubavnika krilo bas tu, bas tako kao mi, ali samo zeljni drugog tela, dusa praznih kao presuseni bunari.

Morala sam te voleti jos dugo posle kraljevog povratka i cuvatit te kao najvredniju tajnu.
Morala sam od tebe biti ludacki voljena i cuvana kao malo vode na dlanu...
Jer nemoguce je za jedan zivot zavoleti ovoliko...