"Život ipak nije tako strašan, jer mu smrt služi kao predložak!” <= tačnije ovako? :P ;)

Sve dok živiš smrti nema, kad smrt dodje nas nema, čemu onda strah ???

Nije strašna uopšte!!!
Sticajem neprijatnih okolnosti,imala sam prilike da 7(sedam) puta doživim kliničku smrt,tokom istog dana.
Ničeg se ne sećam,nema tunela sa svetlom na kraju ,nema ničega.
Samo smrt.
Dakle,strašno i bolno nije.
Sam čin.Ako imaš da žališ za nečim što ostavljaš.,možda jeste.
I za kraj,citiraću jednog velikog pisca:“Bogovi,bogovi moji!Kako je žalosna večernja zemlja! Kako su tajanstvene magle iznad močvara!Ko je lutao kroz te magle,ko je mnogo patio pre smrti,ko je leteo nad tom zemljom noseći na sebi pretežak teret,taj to zna.To zna umoran čovek.I on bez tuge ostavlja zemljine magle,njene močvare i reke,on se laka srca predaje smrti,znajući da će mu samo ona „doneti mir“

N'dora, moze i tako;) Jasmine, straha ima ako razmisljas o smrti, ako ne razmisljas nema ga...a valjda dodje trenutak kada razmisljamo o smrti. Ivanka, verujem da nije strasna smrt...ovaj citat je na svom mestu...upravo tako i ja razmisljam:)

Dobro razmišljaš!!
Tako jeste.:)))
Sad bih rekla definitivno,da tu reš ne koriste kao poštapalicu naše "estradne zvezde".
Nemamo se čega bojati.
Neko meni drag,ne sećam se ko,reče"ne bojim se smrti,nego bolesti",i u pravu je.
Pozdrav i bez straha napred.

dok je smrti i straha od iste, koji nam je urodjen - svi zhivimo po nuzhdi, a ne po slobodi... zato ne seri!!! (parafraza mudrosti napisane na vodokotlicj jednog kluba u chmaru sveta, mladenovcu)

...ja se setjam doslovno, iako su ga prefarbali. :( "Dok vršiš nuždu, razmišljaj o smrti svojoj jer dok je smrti ti živiš- po nuždi a ne po slobodi". :D :D :D