Zubima mu je presekla vene i okrečila stan u crveno.

.....a, neee...to je druga priča......

Mrzim ujaka. U stvari, više ga ne mrzim. Od kad sam mu se osvetila. Od desete godine. Neki dobar psihoanalitičar grdne bi mi pare uzeo, ovako shvatih da je samoisceljenje dobar posao. Regreso-terapija je majka.

Imala sam četiri godine i novu, kao Sunce žutu haljinicu, „tratku“.... on je imao lopatu i malter. Onda sam ja plakala. On se smejao.

Imala sam deset godina i ovlašćenje da gostima kuvam kafu.....on je hteo da je popije. Onda je on povraćao. Ja se smejala. Rivendž. Dve kašičice soli u kafi uspešno su osvetile lopatu maltera na haljinici. Oko za oko, so za malter.

I onda je on postao neradnik, a za to sam ja kriva. Ne ’faća se lopate više. Trauma iz mladosti. Strah. Da ne dobije so u kafi.

A, da: treba me ipak vezati. Definitivno.