Ko o čemu, baba o uštipcima, kurva o poštenju a blogeri kao po običaju uoči izbora o politici.
DaBogDa Vam politika izašla na nos!

Šta Vam je bre, pa za koga god da glasate, glasate za braću baćuške, što uopšte nije loša opcija....
Oni nas jedini "svim srcem" gotive, geni su to, nije to mala stvar

Ajd pa tako.... Vi kako hoćete, a ja znam da ću se naći u pobedničkom štabu nakon izbora, ma koji bio, ko je bre lood da propusti slavljeničku žurku, mesište, viski... i tako to....

Bio sam večeras sa ZaRaTuSTRoM u društvu,  pesnički maraton, ljudi iz cele Srbije, od Subotice do Čačka, puna sala dupke....   .:Z:. mi je prišao i rekao,

- Brate ako mi sad čuka ne rikne nikad neće...
- Koji ti je moj, kažem mu ja, pa cooliraj.... opušteno bre, evo ja ti držim tremu u rukavu...
Nasmejao se, ugasio cigaru, pljucnuo i rekao,
- Znaš brate Haug, ovo mi je prvi put da javno govorim svoje pesme... To ti je kao skidanje đane...
- Pa jel ti klecala kolena i drhtale ruke kada si zaista skidao mrak sa očiju?
- A ko će se setiti, davno je to bilo...
- Pa eto i za ovo ćeš jednog dana reći, ko će se setiti, davno je to bilo, al znam da si me slagao ovo za kolena, klecala garant prvi poot :))

Posmatrao sam ga. Ruke su mu drhtale, pocrveneo je u licu ali mu je glas ostao stabilan, onaj njegov dubok bariton koji ne ostavlja nikog ravnodušnim. Tajac u sali dok izgovara stihove dinamičkim tonom. Podiže glavu sa papira dok sa osmehom na licu izgovara poslednji stih, "Rekoh joj, pusti pesme, voli mene" . Sledi gromoglasan aplauz. Ovacije....:Z:. se zbunjeno zahvaljuje, dodaje nešto mrmljajući u mikrofon, što bi trebalo da se razume kao  "Dobro je, pretekao sam!"  Smejem se u sebi dok mi onako na bini deleju kao slon medju porculanom....

Očekivao sam da će juče neko da posveti post njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu, koji po Božijoj volji napuni 93 godine. No izgleda da smo ili slabo informisani (a jesmo, jer u medijima ova vest je zadobila zanemarljiv značaj) ili nas ne dotiče.. jel...

Kako god,  ja ću ubaciti jednu paricu u bunar želja, za dug život ispunjen zdravljem za našeg Hodajućeg Sveca, koji u svojoj skromnosti i po Božijoj promisli posta to već za života.

Nedostaje mi ono malo sebe shto imam ... fali mi novi prostor lishen jebenih administratorskih postova, sasvim obichan prostor, za sasvim obichne dane, za sasvim obichno JA... eto tako, u slobodnom preletu svakodnevnice... kad mi dodje da lanem.... ili mahnem percima... ili shta god... nebitno...
razumeli smo se...