На изворишту тихих одјека и тајанствених
Бакарна лепљива пут најежено откри врховима, смеђим, облим, чежњив зов. Плах додир ми испуни пуноћу искањем. И дрско и немоћно мека, потера млазеве до бобичастих јагодица. Бисерна кап заискри, што храни, буди се нагло вруља.. Вешта је игра на врховима твојих прстију. Кожа као лептирова крила спржена под длановима. Водиш ме ослепљену у звездама обасјану ноћ. Круг по круг, до омамљујућег бола.. Исисај рану расцвалу, залечи ми јаук сладострасни лековитим пољупцем. Влажним љубавним чинима омеђај набрекле плодове рајских њива на које мотриш с висока.
Кад једном принесеш жртву и пустиш низ воду.. Разгрни све тајанствене велове, оголи пламени језичак усковитлане нутрине.. нек се да, и нека каже својим немуштим језиком, где је отмено заискала злаћаним шербетом засладјену распуклу усну. И када једном, заувек, озеленеле мисли напусте лажљиве оклопе погубљених душа, у сласти се порађај милости. Склониште душе моје. Клечим и на зуб ти усну стављам склопљених очију, без даха ти се предајем на милост и немилост, на радост, за сласт.. Немоћне су слутње моје пред силином нагонски уздигнутих тајанствених шатора од врелих додира, на пољани чистој од стида, у трену када тело дрхти и клеца, са немирима устрепталих уста која би да их поново љубиш.
Komentari: