Магловито сећање или беше једном иза розе
Крв ми јурнула у образе, слепоочнице пулсирају.. недра се пропињу, кожа дише бокором мириса јасмина и бадема, под облаком топле паре расуте латице ружа на хладном мермеру. Изуј ми бисерне сандале, уснама развезвежи ту нежну свилу, ту мараму везену, са дрхтавих бокова. Буди мој евнух. Мој дубоки уздах. Откопчај тим смарагдним дугметима јеку грлену.. Пророк. Изнедрих уздах пећинског одјека слатке чежње и олакшања. Сласт сочне хурме на језику. Као опрост.. благословена нам ова помисао одувек била. Подно исцртаних стопала.. Свилен власи смотај око прста.. са длана шећер и лимун нек врца к'о мед. Сигурним трзајем почупан корен живице на медји светова открио стазу најежене пути. Бљешти, огољена , свом својом лепотом.. Гладна. Окуси зрелу смоквину срж коју ти пружам. Расцветах је љубичасту, мрку и меку.. погледај како јој се цветни прашници румене по игличастим врховима.. Загризи мекоту и сласт додирнутог меса на смоквином листу на ком ти пружих ту сласну исцурелу кап рајског воћа. Груди ми надима слабост расточена од дуготрајне суше твојих пољубаца.. нали ме , да преливам.. да забрекну сви обручи и остане и последња кап нектара наших душа склоњена и сачувана од свих, за дуго времена, за покољења, у облацима замагљеном амаму.
Komentari: