Kola su nam bila parkirana sa druge strane ulice , izašli smo iz dvorišta kolega prelazi preko ja se zadržavam da pojasnim domaćinu kakav je to nov strujomer i zašto sada nemora da više pazi na vreme za skupu i jeftinu tarifu .....krećem i ja . Dolazim do ivice puta čekam kolonu vozila da prođe i onda osetim ...... prosto se trgnem iznenađen situacijom , pogledam i jednostavno se utopim u te ogromne kestenjaste oči dok automatski stežem njenu malu ručicu u šaci .
čiko ja sam jako mala da bi sama prešla put , samo zato sam vas uvatila za ruku ......
ima negde oko osam godina , ona torba đačka na leđima je verovatno i teža od nje ali ipak ona je nosi nekako ponosno kao da želi ceo grad da vidi da je đak , da je ona velika , da je ......
prelazimo ulicu i stajemo do kola , ona ne nastavlja dalje već gleda u kolegu , on se okreće i eto i na njegovom licu jedan veliki osmeh
o Milice pa jel ti iz škole ideš ,
Aha
jel ima šta novo
popravila sam sve jedinice
e pa super si , znači na leto idemo na kampovanje
pa da , a vidi i patike su mi još dobre , jako su lepe , jelda ?
najlepše što postoje u gradu
a i jakna mi je lepa
najlepša u gradu ......
u međuvremenu ja sam popio ono malo koliške iz flaše zavrćem zatvarač i bacam je u obližnju kantu , dolazim do kola devojčica me upitno gleda
a vi bacate te flaše čiko
bacam , jesili videla da sam bacio u kantu a ne na zemlju
mi smo nekada to ložili na sred sobe i tako se grejali zimi
neka jeza mi prolazi niz leđa u momentu milion slika leti pred očima sada već fiksiram pogled na n njeno prelepo lice na njene okice dečije tako nežne i pitome , anđeoske prave
aha čiko i onda ako bi imali neki krompir bacimo u vatru pa jedemo kad se ispeče .....
izvinite čiko ako sam rekla nešto loše nisam htela da se namrgodite , izvinite molim vas
kolega se okreće prema meni a ja nemogu da se nasmejem , ma ni silom , postoji jedna priča ..........
mala Milica pokazuje prstićom kolegi da se sagne , kaže samo nešto da mu kaže , on se saginje a ona cmok pa u obraz . Poljubac onaj pravi , sočan od srca
Ćao čiko , nasmejana maše i odlazi
gledam u kolegu , on govori sedaj u kola krećemo
.............................ima jedna priča , ružna priča , priča današnjice . Ja ih zovem jebivetri , ložili su sve što je bilo od drveta u kući , dok na kraju nisu i prozore položili , deca su bila gladna , zlostavljana gašene cigare po njima , ............ na kraju su decu oduzeli socijalni radnici , javila se neka hraniteljska porodica ........
............ ona više nema loše ocene
a i patike su joj najlepše u gradu
a i jakna , samo takva
Pitanje je sledeće , ako kola nemože da voziš dok ne prođeš test kod psihologa kako možeš roditelj biti .............
danas i nije neki dan , bar meni nije nikakav
čiko ja sam jako mala da bi sama prešla put , samo zato sam vas uvatila za ruku ......
ima negde oko osam godina , ona torba đačka na leđima je verovatno i teža od nje ali ipak ona je nosi nekako ponosno kao da želi ceo grad da vidi da je đak , da je ona velika , da je ......
prelazimo ulicu i stajemo do kola , ona ne nastavlja dalje već gleda u kolegu , on se okreće i eto i na njegovom licu jedan veliki osmeh
o Milice pa jel ti iz škole ideš ,
Aha
jel ima šta novo
popravila sam sve jedinice
e pa super si , znači na leto idemo na kampovanje
pa da , a vidi i patike su mi još dobre , jako su lepe , jelda ?
najlepše što postoje u gradu
a i jakna mi je lepa
najlepša u gradu ......
u međuvremenu ja sam popio ono malo koliške iz flaše zavrćem zatvarač i bacam je u obližnju kantu , dolazim do kola devojčica me upitno gleda
a vi bacate te flaše čiko
bacam , jesili videla da sam bacio u kantu a ne na zemlju
mi smo nekada to ložili na sred sobe i tako se grejali zimi
neka jeza mi prolazi niz leđa u momentu milion slika leti pred očima sada već fiksiram pogled na n njeno prelepo lice na njene okice dečije tako nežne i pitome , anđeoske prave
aha čiko i onda ako bi imali neki krompir bacimo u vatru pa jedemo kad se ispeče .....
izvinite čiko ako sam rekla nešto loše nisam htela da se namrgodite , izvinite molim vas
kolega se okreće prema meni a ja nemogu da se nasmejem , ma ni silom , postoji jedna priča ..........
mala Milica pokazuje prstićom kolegi da se sagne , kaže samo nešto da mu kaže , on se saginje a ona cmok pa u obraz . Poljubac onaj pravi , sočan od srca
Ćao čiko , nasmejana maše i odlazi
gledam u kolegu , on govori sedaj u kola krećemo
.............................ima jedna priča , ružna priča , priča današnjice . Ja ih zovem jebivetri , ložili su sve što je bilo od drveta u kući , dok na kraju nisu i prozore položili , deca su bila gladna , zlostavljana gašene cigare po njima , ............ na kraju su decu oduzeli socijalni radnici , javila se neka hraniteljska porodica ........
............ ona više nema loše ocene
a i patike su joj najlepše u gradu
a i jakna , samo takva
Pitanje je sledeće , ako kola nemože da voziš dok ne prođeš test kod psihologa kako možeš roditelj biti .............
danas i nije neki dan , bar meni nije nikakav
Pošalji komentar
Komentari:Zar dan nije odmah lepsi kada ga dotakne decji osmeh?! :-)))
Poslao
Specificna
u 18:16, 25/11/2007 | Link | |