KLAVIR I RUŽA

 

   Iskeženi gospodin u crnom kaputu
   uglađenim sjajem plete harmoniju...
   Sluša ga graciozna gospođa što
   bode u svečanoj haljini boje krvi...
   (Čuje li? Pokušava...)

   Ostavila je svoje kapi
   na njegovoj beloj košulji,
   latica na cisu...
   rasipa se strastvena skala povišenih tonova –
   dama je raštimovana.

   Poznavao sam jednog pijanistu.
   Jednom je, kažu,
   odneo neki cvet svojoj voljenoj,
   a potom otišao u svoje toplo potkrovlje;
   kasnije su ga zatekli
   oborene glave i sa rukama na belim dirkama.

   Umro je za klavirom.