Uhvati mene cesto ona moja Siva. Pomislim da nikom kao meni nije, uvlacim se u sebe, tragam u koncentricnim krugovima za srzi i ne nalazim nista. I ludim sama sa sobom, sa preispitivanjima i konstrukcijama koje nikud ne vode.

Onda se setim sta mi je dato. Ljudi. Drustvenost. Kontakti. Ljubav.

Odem ka tome, malo iz ciste sebicnosti, da kao carolijom pretvorim Sivu u Zutu, malo iz osecanja duznosti prema dragima. To me, po pravilu, otvori, pretvori koncentricne krugove u jednu ravnu liniju ili liniju koja ide na vise.

Danas je jedan od takvih dana. Odustala od deljenja sa partnerom jer sa njim mi komunikacija nikako ne ide ovih dana, otvorila se ka prijateljima i dobila.... Otvorenu sebe, drugaciju sebe, srecne ljude koji su se delili sa mnom.

A sutra je Badnji dan. Ucim decu pesmama za korindjanje, saran lezi u ledistu frizidera, sutra cu se takodje deliti sa komsilukom, jer je porodica okrnjena za jednog clana. "A Badnje vece dolazi"...

Na kraju dana, vec po navici, zelim da se delim sa ljudima ovde. Prija mi kad procitam nove utiske, saucestvujem u nekom zapisu, neki uspevaju da me iznenade, volim da ostavim i ja zapis i da posle budem laksa jer sam se definisala...