Ne znam kako se to dogodi, ali meni je uvek lepsi dan pre neke proslave. Klopa je napravljena, pice nabavljeno, kuca sredjena i dosao je smiraj... Sutra, kao, nesto donosi, ali nije ni vazno.

Danas mi je intimno tezak dan jer me podseca na poslednji susret sa dragom osobom pre 6 godina. To je bila moja tetka, umrla je mesec i po dana kasnije i na danasnji dan se uvek setim nje, setim se i guzve u gradu i saznanja da nosim cerku i nase zajednicke srece zbog toga. Danas moja devojcica prica, peva i trci i to mi pomaze da preguram bedaru.

Napravila sam pauzu u obavezama, zapakovala grickalice i voce, skuvala kafu i sipala u mali termos, otpesacila sa decom do parka, seli smo na panj i sprovodili nas ritual. Okruzeni mocvarnim cempresima... Ispijala tu kafu misleci o prolaznosti i sadasnjosti i o lepoti fiksiranog trenutka...

Nocas ce doci Deda Mraz, tj. tata sa posla koji ce doneti poklone iz podruma. Ujutru ce me probuditi cika i radost.

Zelim svima ljubav, lepotu, istinu i srecu!