Danas mi se desilo nesto necuveno! Bar meni neverovatno i porazavajuce...

Posle nedelja pazljivog biranja poklona za decu, odmeravanja sirine osmeha po raznim prodavnicama, nivelisanje zelja i cena, danas, konacno Kupovina.

Nakon prolazak kroz zakrcene ulice sa poludelim vozacima i pesacima, ulazim u prodavnicu zadovoljna sobom sto tacno znam sta hocu i sto cu konacno sve uraditi u kratkom roku. Uzimam dve igrackice koje sam odabrala za cerku, stavljam kesu iza muzevljevog sedista i krecemo ka Spensu da uzmemo poklone za sina. Parkiramo na velelepnom parkingu (zacudo ljubazan covek-koji-izdaje-racune na ulazu), zakljucavamo, odlazimo po poklon i zadrzavamo se tacno 15 minuta. Dok odredjujemo dalje destinacije (da li pijaca da kupimo jelku ili diskont za sve ostalo) i on otkljucava auto i ja shvatam da cerkinih poklona NEMA. Jednostavno - nema. Shvatam da ih je neko ukrao, tu malu neuglednu ususkanu kesu iza sedista. Neko je u pola belog dana otkljucao auto, uzeo poklon za dete i zakljucao auto (sto i nije tesko, posto je Yugo u pitanju), rizikujuci da ide u zatvor zbog dve sarene kutije.

Uglavnom, vratim se u prvu prodavnicu, uzmem ponovo iste poklone i izjadam se prodavacicama.

Bila sam sokirana, prvo zato sto je neko uopste zeleo da ukrade nesto na otvorenom parkingu, pa onda sto je imao srca da uzme decji poklon, pa onda zato sto mi je dragoceno vreme totalno iscurilo u reprizi kupovine, o novcu da ne pisem... Ogorcena zbog toga sto je neko ostetio moje dete bez imalo stida. To je slika koja mi se inace ponavlja ovih dana, na ulazu u decje prodavnice je gaze neki tipovi koji pricaju telefonima i idu da kupuju nekoj drugoj deci.... Svaka mu cast, tom lopovu! Toliko sam negativne energije usmerila ka njemu da bih se bojala da uopste ista uradim sa te dve igrackice, i da ih prodam i da ih poklonim.... Neka, idemo dalje, idemo dalje...

A u diskontu na kasi doziveh jos jedno iznenadjenje. Prodavacica odbija da primi novcanice od 1000 dinara, kao, od danas vise ne vaze te na kojima pise Jugoslavija. Ja nemam pojma o tome, nigde videla, cula, procitala tu informaciju. Uglavnom, srecom, imah tu hiljadarku u sitnijim apoenima, pa nisam morala da vracam secer,. ulje i prasak za ves po rafovima.

....

Veceras, naravno, kicenje :))). Preslikana slika iz bloga ariel, deca odusevljena sto ponavljamo taj ritual a ja, nekako, i daje tuznjikava. Sad nam sve sija i trepce, jelka istrajava pored TV-a i cekamo.

I jedna lepa vest: saznala sam da cu u ponoc biti sa svojim Dragim posle 8 godina. Uvek radi kad je Nova godina, ali sad nece, valjda.

Danas, ipak, zelim da vidim ove kulise koje je priroda resila da pokaze. Srebrno i belo drvece, okiceno najlepse sto je moglo ponosno stoji u mojoj ulici, pod mojim prozorima. I prava Zima, ves smrznut na terasi, mir i spokoj.

Neka nam bude lepo! Gledajmo, volimo, slusajmo...