FOTO '' MA ''

Neko vreme se bavis pitanjem smisla
Onda prestanes zato sto te bude bas briga
Ziv si i to je to
Smislom neka se bave drugi
Onda te zivot opet malo ili mnogo saplete
I zulja te i grebe
Pa bude naporno
Tada nije lose potraziti smisao u ispijanju prve jutarnje kafe
U onom prvom gutljaju koji budi celo telo i um
U cinjenici da posedujes najcrvenije cizme na svetu
I jednu mekanu crvenu kapu
Hodas crveno
Mislis crveno
A crvena boja leci okolnosti, leci zivot i telo.
....
Crveno, uvek.
Kafa? Hvala da.

Ти спаваш сном бебе, а ја отворених очију.

Твоје су песме поскочице, а моје доскочице.
На твојим рукама жуљевита трајања бришу
додирнуте забелешке од мнооого јуче,
док се код мене пипа испрекидана линија главе
и по од живота цртa због рањавих линија од срче Срца.
Када погледаш оштрим сечицама
видиш ми тек одбљеске од дна. Без откривеног Сна.
Док растварам громуљице заосталих болова
камениш креснице као да су кукавице?!
А сваког (с)јутра пожелимо...
баш оно што заједно спојимо.

Živeo praznik nadanja !

              Najdraži Ričarde,

 

             Tako je teško znati kako i odakle da počnem. Razmišljala

sam dugo i mnogo o nekim stvarima pokušavajući da nadjem način...

             Konačno mi je na pamet pala jedna misao, muzička metafora,

kroz koju sam bila u stanju da razmišljam jasno i da pronađem

razumevanje, ako ne i zadovoljstvo,  i želim da je podelim sa tobom.

Zato te molim da ostaneš sa mnom na još jednom času muzike.

             Najčešća forma koja se koristi za velika dela klasične muzike

jeste sonata. Ona je osnova skoro svih simfonija i koncerata. Sastoji

se iz tri glavna dela: ekspozicije ili uvoda, u kom se izvode male ideje,

teme, delovi i delići upoznaju jedni sa drugima; razvojnog dela, u kom

se te male ideje i motivi istražuju do maksimuma, proširuju, često

prelaze iz dura (srećno), u mol (tužno) i natrag, razvijaju se i sve

složenije prepliću dok na kraju ne dodju do: rekapitulacije, u kojoj

se sve ponavlja, u veličanstvenom izrazu potpune, bogate zrelosti u

koju su izrasle male ideje u procesu razvoja.

             Možda se pitaš, kako se ovo odnosi na nas, ukoliko nisi do

sada pogodio.

             Ja nas vidim zaglavljene u večitom uvodu. U početku je to

bila prava stvar, čista očaranost. To je deo veze u kom se pokazuješ

u najboljem svetlu: zabavan, šarmantan, uzbudljiv, uzbuđen, zanimljiv,

zainteresovan. To je vreme kada se osećaš najudobnije i najvoljenije

zato što ne osećaš potrebu da mobilišeš svoju odbranu, tako da tvoj

partner ima priliku da se mazi sa toplim ljudskim bićem, umesto sa

ogromnim kaktusom. To je vreme radosti za oboje, i nije ni čudo

što toliko voliš uvode i trudiš se da tvoj život bude serija uvoda.

             Ali počeci ne mogu da se produžavaju u beskonačnost; ne

mogu stalno da se ponavljaju. Moraju da se kreću i razvijaju – ili

umiru od dosade. Nije tako, ti ćeš reći. Ti moraš da odeš, da napraviš

promenu, da vidiš druge ljude, druga mesta, da bi mogao da se vratiš

u vezu kao da je ona nova, i da tako stalno doživljavaš nove početke.

             Mi smo stigli do produženog niza ponovnih početaka. Neki

su bili neophodni, prouzrokavani rastancima zbog posla, ali nepotrebno

surovi i oštri za dvoje koji su tako bliski kao mi. Neke si ti stvorio da

bi obezbedio što više prilika da se vratiš u novo koje toliko želiš....              

             Mi smo nesumnjivo otišli dalje nego što si ti imao

nameru da ideš. Zaustavili smo se mnogo dalje od onoga što sam

ja videla kao naše logične i divne korake. Videla sam da je period

razvoja kod tebe zaustavljen, i poverovala da nikada nećemo otići

dalje od sporadičnih pokušaja da bez obzira na sve naše potencijale

za učenje, sve neverovatne sličnosti naših interesovanja, bez obzira

koliko je još godina pred nama – zato što nikada nećemo biti

neprekidno zajedno. I tako odrastanje koje toliko visoko oboje

vrednujemo i za koje znamo da je moguće, postaje nemoguće...

             Kada si mi rekao da je nemoguće da otkažeš sastanak da bi

mi pomogao u trenutku krize, istina se obrušila na mene kao lavina.

Suočila sam se sa činjenicama najiskrenije što sam mogla i

shvatila sam da ne mogu ovako dalje, bez obzira koliko to želela;

ne mogu više da se savijam.   

             Nadam se da nećeš ovo shvatiti kao nepoštovanje dogovora,

već kao nastavak mnogih, mnogih rastanaka koje si započeo. Oboje

znamo da je nešto ovako moralo da se desi. Moram da priznam da

nisam uspela u pokušaju da te upoznam sa radostima voljenja...

             U ovom kasnom trenutku, pada mi na pamet da bih mogla

da upotrebim i šahovsku metaforu. Šah je igra u kojoj svaka strana

ima svoj sopstveni cilj čak i kada on podrazumeva uključivanje

druge starne; srednji deo igre u kome se borba razvija i pojačava

i svaka strana gubi delove i deliće, a obe slabe; i kraj igre u kom

jedna strana zarobljava i parališe drugu.

             Mislim da ti na život gledaš kao na partiju šaha; ja ga vidim

kao sonatu. I zbog ovih razlika, i kralj i kraljica su izgubljeni, a

pesma je ućutkana...

                                                                           Lesli

             .

             .

             (odlomak)Ričard Bah

            

Premalo je reči za sve ono lepo što ti želimo,
zato sve stavljamo u ovo:

VOLIMO TE!

SREĆAN RODJENDAN, YINKI !

Pristojan Broj Godina Postojis I Pojma Nemas O Cemu Se Radi
...
U Ovom Zivotu.

Mostarske kiše

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sačuvaj bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali ljubičasti ili mi
Se čini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko božićni zvončići moga
Detinjstva zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oči bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psići
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Važna
Svetlana Svetlana znaš li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku po
Aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke Neretva
Ždrebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U džamije je vodio Karađoz beg mrtav
Premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela malo
Plakala kao i sve žene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu noć nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblačje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu
Sve je govorila malo tužno malo
Plačljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobođenja
Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele noći, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lišće po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako živim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad kaže ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede laži
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu čitala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto žutilo
Sunca malo mora
Prve joj noći i koža bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se dečacima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća
Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugačke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izađi eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu
Veruje li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće

A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si đavo
Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele.


1965.

i još neke..

verujem da je većina vas primetila da u poslednjih nekoliko dana dolazi do kratkotrajnih prekida u radu BlogOya. Ovom priliko želim da vam se zbog toga izvinem i da vas obavestim, da prekidi nisu uzrokovani preopterećenjem servera, ili usled hardwerskih problema, već da imamo određenih softwerskih problema na serveru koji se manifestuju kao BAG-ovi. Intezivno radimo na njihovom detektovanju i neutralisanju, pa vas molim za razumevanje ukoliko u narednih nekoliko dana (dok traju radovi na serveru) eventualno ponovo dođe do kratkotrajnih prekida.

*

nežan dodir
zrelog voća
.

kapljica slasti

slila se niz ruku
*

***
***
***
pitaju me.
Pa, avlijaner rasa.

Heh, Gmail je progovorio i progledao, tako.. sad možete pogasiti svoje naloge na MSN-u ili ICQ, uključite kamere i bla bla bla ... Ne zaboravite pre toga da se našminkate, pardon obrijate i tako to... Mislim, šta da mislim, Google je rešio da se nakon web browsera-a upusti i u rat kada su u pitanju audio / video komunikacije, neka, i treba malo osveženja... Dopadljivo je to što nemorate da napuštate svoj gmail nalog dok u međuvremenu cvrkućete s prijateljima.

Ako je prethodni osvrt pozitivan, ovaj je sušta suprotnost. Ne znam koliko Vam je zapalo za oko, no najpopularniji share servis, RapidShare, drastično je skresao limit svojih usluga za premium korisnike. Umesto dosadašnjeg limita od 10 GB dnevnog download-a, ograničenje je sada na samo 80 GB mesečnog, odnosno 2.66 GB dnevnog download-a, što je 4 puta manje. Lično me ova vest nije dotakla, jer nikada nisam bio korisnik ovog servisa, ali verujem da milioni korisnika psuju sve što ima padne na pamet.

Hmmm... stalno sam u potrazi za novim audio plejerima. Iako mi je WinAmp prva ljubav kao i većini vama, sa svakom novom verzijom postaje  "sve teži" i pretvara se u multimedijalnog dinosaurusa, koji sve više krcka resurse naših računara. U moru sličnih plejera, zadnjih dana mi je zapao za oko Spider Player, koji nije tako nov ali je prilično zapostavljen u diskusijama. Ono što je očigledno na prvi pogled a to je, da pored dopadljivog izgleda, daleko manje troši procersku snagu, (po nekim mojim testovima čak 5 puta u odnosu na WinAmp), brz je i fleksibilan i na prvi pogled služi za ono što mu i ime kaže - da bude audio plejer, iako u sebi poseduje i podršku za konvertovanje audio formata i ripovanje audio diskova, te mogućnost radio streaming-a sa opcijom snimanja onog što slušate sa svog omiljenog radija, kao i niz drugih mogućnosti. Ali više o omogućnostima saznajte na sledećem linku.

DOWNLOAD