Srpski folklor

Igranje u krugu je ,pored ostalih simbolickih korespodencija,identicno i covekovom poimanju prostora u arhitekturi:prve covekove kuce-sklonista imale su kruznu osnovu.
Zatvoren krug predstavlja jednostavan,krajnje strog,ali istovremeno savrsen oblik,jer svi igraci izvode iste korake i pokrete,drze se na isti nacin.

Igra trojanac je jedna od najpopularnijih igara 20.veka na teritoriji Srbije.
Cini osnovni igracki repertoar centralne Srbije,velikog dela zapadne(od Macve do Stavice) i dela istocne Srbije od Crnorecja i Timoka do Nisave.
Danas se iza naziva trojanac nalaze tri razlicita igracka obrasca:od pet,osam i dvanaest taktova.

Korak je svako pomicanje u prostoru.Ako je u pitanju stupanje u istom mestu ili promena nogu u mestu,onda to nije korak.
Postoje:obican korak,korak bez privlacenja,korak s privlacenjem,ukrsten korak,poskok,korak s poskokom,
skok,lak skok,naglasen korak i korak sa zadrzavanjem...

Najzastupljeniji oblik igre je polukrug sa istaknutom ulogom prvog igraca-kolovodje i poslednjeg keca.
U nekim celinam postoji i trecak,drugi igrac(muskarac u kolu).Izmedju kolovodje i trecaka moze uci samo jedna igracica,a kolo se uvecava ,odnosno siri izmedju trecaka i keca.

To je najcesce cetvrtina dve osmine,sto izvodjenju daje izvesnu opustenost,te se posmatracu cini da se igracki obrasci ove oblasti izvode spontano,skladno,leprsavo,logicno,nekako prirodno.
Medjutim,za takav nacin igranja potrebno je veliko igracko umece i prozivljavanje igre i igranja.
Upravo se kroz tako mastovito ukrasavanje osnovnog igrackog obrasca ispoljava mentalitet stanovnika centralne Srbije,njihovo poimanje lepog,domisljanost igraca izrazena je raznovrsnim ukrasima,kojima se osnovni igracki obrazac veoma cesto toliko preoblikuje da ga je tesko prepoznati.

Stil igranja u ovoj etnokoreoloskoj celini veoma je zanimljiv:na nasim prostorima nigde se igra toliko ne kiti i ne ulepsava.Osnovni igracki obrazac se ukrasava poskocima odozdo ili odozgo,prepletima,zapletima,treperenjem,pocupkivanjem,zastajkivanjem,varalicama,udarima(noge u nogu),promenom ritma u jednom taktu,uslozavanjem koraka(povecanjem broja izvedenih koraka u jednom taktu).

Muzicka pratnja igara u ovoj etnokoreoloskoj oblasti je vokalno-istrumentalna(ne odnosi se na obredne,vec samo na zabavne igre).Najzastupljenije su svirale i gajde,nesto manje dvojnice.
Na pratnju igara velikog uticaja imali su cigani violinisti,koji su u prohujalim vekovima bili zabavljaci u mnogobrojnim hanovima i konacistima u dolini Morave.
Ostajuci na ovim prostorima,oni su kao profesionalci prihvatili pratnju nasih igara svirajuci nase melodije,Njihov zvuk dopunice harmonika koja se pojavila nesto kasnije.

Ne samo u centralnoj  vec bezmalo i u citavoj Srbiji najcesca je igra ciji je naziv danas sveden samo
na jednu rec:kolo,a to je u sustini kolo u tri ili kolo u sest(nazivi koji se koriste u selima centralne Srbije).
Njen koreoloski obrazac sastoji se od osam taktova,ima bezbroj varijanti,raznoliku muzicku pratnju
i mnogo naziva.

Momci ili ozenjeni ljudi otpocinjali su setnjom igranje na igrackim skupovima,
i to cesto uz vokalno-istrumentalnu pratnju,dajuci poseban znacaj kako  pocetku igranja tako i samoj igri.
Nakon sto se ona izvede,sledile su druge igre po po zelji kolovodje.

Srpska zimska nosnja udate zene.
Srpska zimska nosnja koju uz dugacku kosulju,suknju zapregu,precagu iram i suknju djurdiju crne boje upotpunjuje suknena dugacka aljina sa rukavima.
Na nogama je  troslojna vunena obuca i opanci od nestavljene koze.

Srpska letnja nosnja udate zene.
Kosa je ocesljana u vitice,glava je pokrivena kanom i maramom i povezana prevezilom.
Preko dugacke kosulje su jelek,pojas i suknja zaprega,otvorena celom duzinom.

Izradjuje se od domace vunene tkanine bele boje.Sadrzi veoma jednostavne ukrase od crnog vunenog gajtana,nasivenih po ivicama i savovima.
Zensku nosnju cine kosulja sasivena od kudeljinog platna,dve pregace-prednje i zadnje sa dugim vunenim resama,vuneni tkani pojas i jelek.Na nogama se nose crne pletene carape do kolena preko kojih se obuvaju opanci sa vrpcama.
Muskarci nose kosulju od kudeljinog platna i suknene bele caksire ukrasene gajtanima.Oko struka se nosi  vuneni tkani pojas.Na nogama se nose vunene carape i opanci.Karakteristika vlaske muske nosnje je subara od ovcijeg nesisanog krzna.

Igre su uglavnom mesovite i izvode se najcesce  u polukrugu.Drzanje igraca je u vecini igara  za pojas,a samo nekoliko igara se izvodi u polukrugu u kojem su igraci spojeni rukama spustenim niz telo.
Igra se na celom stopalu,telo je opusteno i igraci su uvek usredsredjeni na srediste kola.U pojedinim igrama,telo se moze pokretati levo-desno i to kod muskaraca u ramenima,a kod zena u kukovima.
Izrazena karakteristika vlaske igre je udaranje nogama o tlo...Igre su izuzetno zanimljive i atraktivne i od strane publike uvek dobro primljene.

        Vokalni stilovi(kategorije)narodnog pevanja

a)pevanje na glas

b)pevanje na bas

Pevanje na glas je starovremensko pevanje.Moze biti jednoglasno i dvoglasno.
Za ovaj vokalni stil karakteristicnije je dvoglasno pevanje.

Poznata je cinjenica da je obrazovanje i vaspitanje potomstva osnovni nosilac kulturnog progresa i drustvenog razvoja odredjene zajednice ljudi.Pri tom se ne sme izgubiti iz vida da se obrazovanje i vaspitanje primenjuje jos od najranijih oblika drustvene zajednice, i gredeci osnovno kulturno nasledje,prenosi sa kolena na koleno,kroz sve istorijske periode i razlicite organizacije zivota.To materijalno i  kulturno blago sacuvano i negovano kroz vekovne borbe i istorijske tokove u sadasnjem istorijskom momentu je uvedeno u porodicne okvire.Porodica postaje stub-nosilac kulturnog nasledja,a samim tim i cuvar tradicionalnih kulturnih vrednosti.

Klasifikacije igrackog folklora za svaku naciju i za svaku etno oblast stvaraju posebne poteskoce i predstavljaju najzahtevniji i najtezi deo oblasti teritorije folklora.
U svakom slucaju,kod klasifikacije se ne polazi samo od opstih,vec i od specificnosti konkretnog igrackog materijala,narocito ako je u pitanju folklorna gradja drugog evolutivnog razvoja.Ovo pitanje je svakako jedno od najaktuelnijih kada je u pitanju srpska orska gradja.Posto svi  pisani tragovi i dokumenta o igrackim pojavama pripadaju relativno novijoj istoriji,grupisanje prikupljenog igrackog materijala na osnovu starine moguce je izvesti samo studioznom analizom i poredjenjem sa istorijskim,kulturnim i umetnickim dogadjajima,prateci zivot naseg naroda u razlicitim istorijskim epohama.
Pritom,u svakom slucaju,ne mozemo da govorimo o tacnim datumima i godinama stvaranja nekog igrackog obrasca.


U okvirima starih patrijahalnih kulturnih shvatanja u srba pojam i rec muzika ne postoji.
Ovaj opsti pojam izazvan je u narodu konceptom pesma i svirka,tj.ono sto se peva i ono sto se svira.Rec muzika usao je u narodnu upotrebu  u tokovima raznih akulturacionih procesa,pa je zato i dobijo svoje posebno znacenje.

Igranjem kola verovali su stari istocni narodi da od slovenskih bogova mogu izmoliti:zivotnu snagu,blagostanje,zdravlje,rodne godine i napredak u kuci.
Energicno kretanje,ljuljanje,okretanje u ritmu bogovi slovenski rado gledaju,pa su zato stari Sloveni da se na svecane dane i sunce okrece od veselja i uzivanja.