1. na ovaj svet sam došla kao genetska kombinacija Bube- žene koja sve rešava osmehom, uvek spremna da pomogne drugima, nepopravljivi idealista koji voli da uživa u životu i Fiće- koji se za sve borio sa krutim pogledom na svet koji samo vojska može da ti usadi, perfekcionista koji voli kola automobile više nego lebac da jede.

Zbog ovakve kombinacije gena ponekad se osećam šizofreno ( med. rascep duše), ali uspevam da se snadjem....nekako...

2. nisam išla ni u obdanište, a ni u predškolsko, jer nisu mogli da me nateraju da budem na jednom mestu. Zujala sam po ceo dan napolju. Ali, dodje onda i taj prvi razred koji je za mene bio noćna mora, jer samo par cigančića i ja nismo znali da čitamo i pišemo...ali, posle 1 godine i Fićine čelične vojničke ruke učiteljica je moj rukopis proglasila za najlepši u odeljenju. Tada sam prvi put osetila neku novu vrstu zadovoljstva.

3. puberteta se ne sećam...možda jer još uvek traje. Šišala sam se na ćelavo, jer me je užasavao šatirani pogled na svet devojaka mog odeljenja....i sa tom frizurom sam se osećala sjajno.

4. klupice i pivo postaju način razmišljanja. Bila je to prava egzotika za mene. Shvatam da studiram ono što me ne zanima i obećavam sebi da još jedan takav kompromis ne dolazi u obzir.  

5.  veliki sam optimista i mnogo verujem ljudima...svesna sam toga pa se često preispitujem...Najviše verujem jednom i skroz mu se prepuštam, jer samo tako umem da volim. Ponekad mu kenjam...ali, to je samo kada mi mnogo nedostaje. Jedva čekam da počne nova faza u mom životu....da zaradjujem svoj lebac i imam svoj krov ili barem iznajmljeni za početak...

i takoc.....

 Prozivam sve one koji pročitaju ovo, a nisu prozvani do sada....