Ruke mi često preko dana staju nad poslom i veliki deo noći bdijem samo da mogu duže misliti o Tebi. Lepotu celog sveta kriju u sebi moje misli. Neostvariv san je postao sadržaj mog života. I tako život prolazi, ali u času smrti ja mogu pokazati na svoju čežnju kao na jedino veliko, istinito i lepo u svom životu.

Napisao Ivo Andrić. Ja ne umem lepše i tačnije da opišem ono što osećam. A tako se borim, kao ludi Španac sa vetrenjačama, sama sa sobom...i pokušavam da radim nešto, da mislim na nešto drugo – ne vredi! Čudan osećaj..čitav život Ga volim..a bio je dovoljan jedan mali raskorak da On postane neostvariv san..i sad mi ostala čežnja..ostaće do kraja...