elfish

   Danas pred kraj radnog vremena čujem da se zatvara odeljenje konkurentske firme. I pored toga što se centrale ne "mirišu", naša dva odeljenja u Srbiji su dobro sarađivala. Volela sam da se družim sa par ljudi iz tog tima, izlazili smo i kolektivno dok njihova direktorka nije počela da organizuje turnire u kuglanju. Ne čudi me da nisu mogli da održe nivo profitabilnosti, ta žena je imala previše vašarskih ideja u glavi. Mojra Orfej je malo dete za cirkus koji je napravila od te nekada pristojne firme.

   Bobanova kancelarija je preko puta moje. Zovem ga da dođe. Retko zatvaramo vrata i ne koristimo savremena sredstva komunikacije, uglavnom se dovikujemo ili gađamo. To zna da bude prilično neprijatno u ozbiljnim situacijama. Naime, Boban je navučen na porniće sa patuljcima. Više naučno i fenomenološki nego erotski. Dan kada je otkrio podvrstu sa kineskim patuljcima i danas svetkuje. Sećam se kako mi je u sred važnog sastanka iz svoje kancelarije dovikivao: "Brzo, brzo, dođi da vidiš kako mlate nožicama !". Dobro, hoću da kažem da ni mi nismo baš normalni u tim retkim trenucima kada dignemo glavu od posla. Sad dolazi kod mene u kancelariju gde se već sakupilo njih nekoliko i prilično nezainteresovano sluša komentare vezane za "crknuće komšijine krave".

   Milan zajedljivo kaže da je ONA sigurno znala za to ranije, jer je pre nekoliko dana obustavila sve intervijue za nova radna mesta, sigurno očekujući bogat priliv radne snage.

   Nina se slaže sa njim, prijateljica koja radi tamo je zamolila još pre dve nedelje da o tome nista ne priča jer većina njih pokušava da nađe neki drugi posao.

   ONA je provirila samo na trenutak. Prevarila sam se kada sam mislila da je toliko blazirana da je ni tuđa nesreća više ne može obradovati. Još uvek može ! Sa osmehom hijene cvrkuće nam sa vrata: "Piliiiići, već ste čuli da vam je pala cena, ha-ha-ha?". Uplašila sam se da će je ta duhovitost koštati nekoliko šavova, pa sam brže bolje posklanjala sve oštro, teško i potencijalno opasno iz videokruga.

   Katarina je rekla ono što nam je svima bilo na umu, ali su nas neka čudna mešavina straha i sujete sprečavali da to kažemo glasno. "Jbt, a šta bi bilo da se to nama dešava?"

   Nemanja joj je rekao da ne drami, i da su tolike firme propale pa niko nije umro zbog toga. Nemanja radi šesnaest sati dnevno. Ostalih osam sprema doktorat. Čini mi se da spava dva puta nedeljno. Da ova firma nestane... umro bi. Prvi.

   Sarah nas pažljivo sluša. I ništa ne razume. Prevešću joj kasnije, skraćenu verziju.

   Peđa računa koliko će pući oni koji su uzeli kola na lizing ako ne uspeju da plaćaju ratu. Putevi logike tog čoveka nikada mi nisu bili jasni. Fanatično preračunava do zadnjeg evra. Fascinira njegova sposobnost da u glavi množi trocifrene brojeve. Svi ga gledamo sa čuđenjem. Bože, čoveče, čime se ti baviš...?

   Srđan kaže da je čuo da su dobili fantastičan program i platu u narednih 8 meseci, i da on žali sto nije među njima, jer i onako za mesec dana odlazi na Kipar. Sevamo očima na njega. ONA još uvek nije obaveštena da nam se Srđa "udaje" sledećeg meseca. Hm, ili mi mislimo da nije, sa NJOM čovek nikada nije načisto. Mislim da je dalji potomak nekih afričkih diktatora.

   Spontano pogledasmo u Bobana koji sve vreme ćuti. I on se oseti prozvan da nesto kaže. Posle kratke tišine izusti: "Mislim, baš sam razmišljao o tome... jeste li svesni koliko bi moćno bilo da se sa kineskim patuljcima ubaci i koza !?!?!"

   Popadali smo sa stolica od smeha. On nas gleda začuđeno praveći se da ne razume čemu se smejemo. To nas već baca u histeriju. Svi se spontano razilaze glasno se smejući. Gledam ih kroz otvorena vrata. Za manje od dva minuta već rade, ozbiljno udubljeni gomile papira.

   Razmišljam. Nekada sam previše zahtevna prema svom životu. A treba biti zahvalan. Svom telu što te ne boli. Razumu koji uspeva da ide u korak sa jezikom. I Limunu koji odbija da uvene bez obzira na ekstremno nestabine vremenske uslove i česte zemljotrese.

   I Nemirki na nečem što me je obradovalo.

Pametnom dosta....