Zvučaće vam poznato priča o čoveku koji je sunčanog prolećnog jutra ušetao u cirkus. Bio je obučen u dobro i kvalitetno belo odelo koje mu je sjajno stajalo. Prosto je  blistalo na njemu. Tražio je da razgovara sa vlasnikom. Videvši ga tako uglađenog rado ga je primio. Prilično se iznenadio kada je ovaj od njega zatražio posao.

"U redu, poštovani gospodine," rekao je, " kako se zove Vaša tačka?"

"Ja sam IZNENAĐENJE U BELOM" - rekao je čovek.

"Zanimljivo", reče vlasnik cirkusa ozbiljno zaintrigiran. " Kako izgleda Vaša tačka? Šta vam je potrebno od opreme? "

"Ja nastupam poslednji kao glavna atrakcija cirkusa. Potrebno je da u toku dana sakupite svo đubre koje se nađe u cirkusu i okolini. Otpad, đubre koje počistite kod životinja, sadržaj kante za smeće, apsolutno sve što možete da pronađete. Pre predstave sve to treba utovariti u veliku mrežu i okačiti iznad pozornice."

Vlasnik cirkusa ga je zabezeknuto gledao.

"I?" - pitao ga je. "Šta dalje?"

"Na samom kraju predstave svi izlaze da se poklone. Artisti sa trapeza, klovnovi, treneri životinja, žongleri, patuljci, bradata žena i najdeblji čovek, zar ne? E, tada se otvara mreža i svo to đubre pada po njima !!! Oni ostaju da stoje. Prljavi, umazani, prekriveni smećem.

Tada izlazim ja! U ovom belom odelu ! Čist ! IZNENAĐENJE U BELOM ! "

"Veoma zanimljivo" - odgovori vlasnik cirkusa. "Veoma, veoma zanimljvo ! Koliko vremena vam je trebalo da osmislite tako originalan nastup?"

"Tačno devedeset dana, reče IZNENAĐENJE U BELOM" i pruži mu list papira...