Živela je na uglu ulice bez imena. Na samom kraju grada. Njeno dvorište su zvali "rasadnik". Ne znam zašto. Na tom ogromnom placu na kom se jedva videla malena kuća sa tremom ništa sem brojnih stogodišnjih stabala nije bilo posađeno. Ne sećam se njenog lika niti siluete. Sećam se samo da je uvek bila u crnini i da joj nikad nisam čula glas. A "sve" o njoj znam. Pričalo se da je veštica, da je rasadnik pun skrivenih rupa i klopki, da je ustaškinja i da je opasna. Govorili su da je na mestu gde je njen plac trebao da bude park i igralište za decu, ali da ga Veronika ne da dok je živa. Nije ona bila jedna od onih ubogih starica koje nemaju nigde nikog, komšije je nisu izbegavale i nisu joj u lice govorile zlu reč. Imala je dvoje unučadi koji su je posećivali (možda je imala i više, ali to dvoje sam zapamtila jer su bili lepi kao anđeli), i uvek sam se pomalo plašila za njih. Imala sam neke halucinacije tipa "Ivica i Marica", čak sam ih jednom sanjala u tom filmu, sve sa proturanjem prsta kroz rešetke i oštrenjem noža za klanje Ivice. Na zalost, te noći se desio zemljotres pa nikad ne spoznah do kog stepena morbidnosti je moj mlađahni um nameravao da ide...
Negde u III-em osnovne Nešini roditelji su odlučili da se razvedu. Naravno, nikako civilizovano, već onako balkanski sočno i čaršijski inetresantno. Neša nas je svakodnevno filovao dodatnim informacijama pre škole i na velikom odmoru. Informacije je sakupljao iz krajnje nepouzdanog lobija u sastavu uplakana majka, gnevna baba, dve dokone komšinice, lokalna gatara i prevrnuta šolja. Njega lično niko nije brifingovao o razvoju situacije, informacije su bile špijunskog porekla. Naravno, tako prikupljene i provučene kroz Nešin zbunjeni mozak do nas su dolazile neproverene priče o njegovom ocu, bolesnom skotu i nevernom đubretu, o jadnoj majci koja se već jednom trovala ali su to nekako zataškali, i sad se plaše da je ostave samu i stalno joj ponavljaju da ne bruka decu i da ne diže ruku na sebe. Pričao je i o tome kako situacija i nije tako loša, jer se u kući učenje i domaći zadaci više ne spominju, a i učiteljica toleriše nerad kao posledicu opšteg rasula. Jednog jutra nam je doneo važne taktičke informacije. Saznao je gde stanuje izvor svih problema, ćaletova ozloglašena švalerka. U trenutku je dogovorena akcija da se švalerki sutra kamenuju prozori i da joj se na tarabi napiše "š v a l e r k a" belom masnom farbom. Na nesreću, Neša je u akcijaškom zanosu odao plan babi dok mu je prala kosu to veče i ona mu je strogo zabranila da huliganiše i prepričava porodične probleme po školi...
Dalibor Macanović bio je direktor čuvenog trgovinskog preduzeća sredinom 80-tih . Osuđen je ekspresno na 20 godina robije. Sto u kuhinji prekriven svim izdanjima novina. Naslovi tipa "Dolijao Macan". Ceo grad bruji o najčuvenijem gradskom lopovu. Komšiluk naročito. Nemamo često komšiju na robiji. Sad treba detaljno pretresti sve o čemu se šuškalo mesecima, ali niko nije smeo da pisne. Koliko se sećam u pitanju je bilo neko poslovanje sa devizama, što je tad bilo zabranjeno. Valjda. I sećam se da je ćale rekao da to svi rade, samo se Macan zakačio sa "onima gore" i sad plaća odmazdu od 20 godina kao da je bož'miprosti nekog ubio. Mama mu je na to rekla da bi mogao malo manje da laje, naročito kad dođe onaj "od preko", jer on i dolazi samo da "pokupi tračeve". Ćale je neko vreme preturao po polici sa knjigama, onda izvadio jednu, prelistao je i rekao iznervirano... idi pročitaj, molim te. Otišla je, pročitala, ostavila knjigu na mom radnom stolu... Guy de Maupassant, zbirka priča - "Ona svinja Moren". Ne odoleh ...
Od tad imam ozbiljan gard prema svemu što predstavlja aktuelnu gradsku priču. Na bilo kom nivou. Ne verujem abronošama, komentatorima i navodnim svedocima. Zaobilazim kuloare. Veoma retko, kada me nešto zainteresuje idem do kraja. Dok ne isteram do istine. Ne dozvoljavam da ljudi koji sa misionarskim fanatizmom generišu mržnju da bi dokazali njeno postojanje kreiraju životnu filozofiju. Mislim da nikada, posle "One svinje Morena" nisam tvrdila da je istina o nekom u mojim rukama.
... osim što sam sad prilično sigurna da Veronika nije bila veštica.