Podsetila me @prošlost sa svojom pričom na nešto što me je nasmejalo do suza.
Pričao mi neko veoma drag, po prirodi krajnje odgovoran čovek, bez sklonosti da upada u takve situacije. Pokušaću da ga citiram...
„ 2 noću, vraćam se iz Subotice sa sastanka. Oči mi se sklapaju, kap alkohola nisam popio, samo sam umoran kao pas. Poslednji semafor , tu 200 m od kuće. Crveno! Mrkla noć, nikog živog na ulici. Uradim što u životu nisam. Prođem kroz crveno. Tu, na poslednjem semaforu do kuće. Ugledam policijski auto. Onako baldisan nisam ga primetio. Sevne mi kroz glavu... pa petak veče, čekaju fajront u diskotekama da nahvataju alkoholisane klince na raskrsnici. Naravno, zaustavljaju me. Ja se momentalno razbudio, svestan šta sam napravio, Tu na raskrsnici su dve osnovne škole. Idiot !!! Neka me odere, ma neka mi dozvolu uzme, ovakvu glupost nisam u životu napravio !!! Prilazi mi mlađi saobraćajac, visok, krupan, ozbiljan. Preturam po aktovki da nađem vozačku i saobraćajnu. Kucka mi na prozor. Otvaram, počinjem da se pravdam da ne znam šta mi je bilo, eto, prazna raskrsnica, 2 noću, tu živim blizu, ... pričam gluposti... Pružam mu dokumenta, pitam treba li da izađem iz auta. Gleda me ledenim pogledom, onako kao od brega odvaljen, mislim neće mi ni dati da izađem, izvući će me kroz prozor.
Kaže mi mirno... ne, ne trebaju dokumenta, izvinite što vas zadržavam, vidim da žurite. Samo sam hteo da vas upozorim ... sledeći put kad prolazite kroz crveno, budite pažljiviji, može neka budala sa druge strane da projuri na zeleno i haos da napravi. Laku noć, prijatno... I vrati se nazad u policijski auto. Ja ostadoh da blenem za njim, kao magarac. Da me je izgazio tu, na sred raskrnice, u 2 noću, bolje bih se osećao.
Tebi je smešno, elfish ?!?! E, svašta... “