Upravo došla s’ puta. I imam slobodan dan! Konačno! Dobro, manje- više slobodan. Moram da odem do majstora da zameni neki deo na autu. Čekam ga dok završi, kaže brzo će. Sedim na klupi pored kanala, pričamo... Boli ga zub. Muči se danima, a ne može kod stomatologa. Čudim se zašto ne može, pobogu, nismo deca, nemoguće je da se plaši. Priča mi...

Ima brata od tetke, stomatologa. Veoma su bliski. Dobar je stručnjak, jedan od najcenjenijih u gradu. Ordinacija mu, kaže, kao Space Shuttle. Ali... lud.

Kako lud? Čudim se.

Kaže, bilo je to pre 20 godina, još su bili mladi. Rođak mu došao da popravi auto. Sedi pored kanala, baš kao ja sad. Njega boli dvojka, malo se i klima. Uz priču, i uz rakijicu on se požali rođaku, mladom stomatologu. Rođak ga zamoli da pogleda koji je zub. Pre nego što je ovaj došao sebi, mladi Dr umoči klješta u rakiju, i reši ga muka. Tu, u kanalu.

Ja se smejem u neverici, ma nemoguće. Pitam ga kako se to završilo, da se nije iskomplikovalo?!?!?!?  Jok, sve prošlo u najboljem redu, samo se više nije usudio da pred njim zevne.

Tako se on godinama posle toga zlopatio po raznim domovima zdravlja, ne usudjujući se da ode kod brata, brzog na klještima. I najposle se odluči, pre godinu- dve. Jedan zub ga opasno mučio, kutnjak, zreo za vadjenje. Rođak ga dočekao u svojoj ordinaciji. Lepo, onako kao brata. Još mu rekao da svrati predveče, kad mu se raziđe gužva, da se ispričaju. Zaslepeo ga sjajem prvoklasne opreme i svetskim enterijerom (preskačem detaljan opis ordinacije jer ne želim da vas nasmejem, ovo je ozbiljna priča !!! ). Ponudio ga da sedne. Nasuo mu viski. Onaj skupi, na „H“, sa tri kocke leda. Prija ! Nazdraviše. Pa ponoviše turu. Malo komentarisali familiju, automobile, malo politiku, malo se prisećali mladosti, spomenuli čak i ono ordiniranje u kanalu, hehe, dobro se nasmejali. Prionuše na posao. Rodjak mu dade injekciju, izvadi zub lagano, veštom rukom izvežbanog profesionalca, ne htede ni da čuje da naplati što je bilo i za očekivati.

Ali, ne lezi vraže!!! Moj majstor stiže kući, a rana još uvek pomalo krvari. Ali ne boli, to je najvažnije. On uredno menja tupfere, računa... staće. Ipak, posle par sati, a ponoć se opasno bližila on se zabrinuo. Pozva rođaka koji je baš upao u prvi san pravednika i požali se. Ovaj ga sasluša i zabrinuto upita da nije jeo nešto? Pio vruće? Ispirao koječime?Kad je iscrpeo sve opcije, upita ga:

„A da nisi ti bato nešto cugnuo pre anestezije?“

„Kako nisam, pa zajedno smo, onaj viski, sećaš se?“ – preneraženo mu odgovori moj majstor.

„E, to bato, nikako nisi smeo. Pa ne pije se pre anestezije!!!“

Kaže, nije stigao ni da mu opsuje mater, bunovni Dr se već vratio na spavanje. Majstor se do jutra patio, a onda je krvarenje nekako stalo. I zakleo se da ga bratova ordinacija neće više ni na snimku videti.

I kaže mi, „...odma’ poznam kad mi stranac ili gastarbajter udje u radionicu. Ima sve zube, i to bele, sjajne. A mi, jadni, svi bezubi pored ovih naših skotova.“

Sedim na klupi, gledam u kanal i držim se sa obe ruke za glavu.

...trebala bih da skoknem do pijace po jagode i neke salate. Ko zna šta se tek tamo može čuti ...?