Jedan nemački atletičar je skijao u kontinuitetu 264 sati, odnosno 11 dana, u austrijskoj oblasti Etctal, u centralnim Alpima, u nameri da obori svoj svetski rekord izdržljivosti.

Kristijan Fler (34) se spuštao 11 dana bez prestanka niz istu kosinu, a spavao je samo kada se na vrh peo u žičari, objasnila je portparol turističkog skijaškog centra "Etctal" Karmen Fender.

Fler je svoj poduhvat prekinuo u utorak uveče, 22. januara, oborivši sopstveni rekord koji je sada poboljšao za 22 sata. Tokom tog skijaškog maratona pretrpeo je sve vremenske uslove, ali se, osim nekih manjih padova, ništa ozbiljno nije desilo.

Žičara mu je služila kao mobilna kućica u kojoj je, tokom desetominutne vožnje ka vrhu, spavao, umivao se i jeo.

 Mtsmondo

JUTA – Daren Milne (41) iz Šefilda preživeo je milijardu volti jak udar munje, koja ga je pogodila dok je sa suprugom Viki obilazio Brajs kanjon. Njegova supruga šokirano je posmatrala kako munja pogađa Darena u glavu i kroz nogu mu struji celim telom. Milijardu volti pržilo je Darenovo telo pred njenim očima. Ipak, on je nakon udara otvorio oči i stalno ponavljao: "Čujem te, dobro sam".

Daren i Viki obilazili su kanjon u Juti kad je počela oluja praćena grmljavinom i munjama.

"Držao sam u ruci lopticu i odjednom sam osetio udar. Probudio sam se na zemlji", kaže Daren dodajući da se više ničeg ne seća. Supruga Viki bila je uverena da je mrtav.

"Osetila sam miris spaljenog ljudskog mesa, kosa mu je bila spaljena, ali kad je otvorio oči – zaplakala sam", kaže Viki.

World Snowboard Guide, vodič koji već 11 godina objavljuje iskustva prikupljena isključivo od bordera iz celog sveta dao je popis deset najpopularnijih svetskih odredišta za snowboard, izabranih između čak sto destinacija u 63 zemlje.

St. Anton (Austrija)

Najvišu ocenu dobio je austrijski St. Anton, opisan kao mesto u kojemu će u bordanju moći uživati svi, bez obzira na to jesu li početnici ili iskusni željni freestyle vratolomija. Ukupnu ocenu nije umanjila ni činjenica da je St. Anton poznat kao 'snobovsko' okupljalište, jer borderi mogu slobodno uživati u vrhunskim stazama dok bogata klijentela ispija pića u planinskim barovima. Istim ski-passom može se ući i na okolna skijališta St. Christoph, Stuben, Lech i Zuers koja su takođe odlična mesta za snowboard.

Mayrhofen (Austrija)

Na drugom je mestu tirolski Mayrhofen, smešten u prekrasnim planinama samo 43 kilometra od Innsbrucka. Sa 157 kilometara staza, Mayrhofen je najveće skijalište na tom području, a povezano je i sa stazama u okolnim mestima kao što su Hippach i Finkenberg. Najpogodnije je za stilove freeride i freestyle, no daskom se od 2.500 metara visokog vrha nije moguće spustiti u centar mesta. Do skijališta se iz centra dolazi gondolom, pa su moguće gužve.

Livigno (Italija)

Smešten u severnim italijanskim Alpama, Livigno nudi 115 kilometara staza, 33 lifta i najviši vrh na 2.792 metra nadmorske visine. Samo osam posto staza namijenjeno je ekspertima, a čak ih je polovica ocijenjena kao laka. Dobrim ocenama doprinijela je i italijanska gostoljubivost, povoljne cene hrane i pića, znatno niže nego na austrijskim ili švajcarskim skijalištima. Idealan za bordere svih disciplina koji se nakon snega žele opustiti po pristupačnim cenama.

Les Arcs (Francuska)

Mesto sa više od 240 kilometara staza od kojih je najduža ona od čak 7.000 metara. Posetiocima je na raspolaganju 77 liftova. Les Arcs je podeljen u pet područja, a svako selo ima svoje čari i prednosti, od pristupačnosti stazama do mogućnosti provoda i noćnog života.

Laax (Švicarska)

Za bordere koji tačno znaju što žele. Povezan sa susednim Flimsom stvora područje u World Snowboard Guideu nazvanim snowboardskim rajem. Popularnost ovog odredišta najbolje opisuje podatak da se u njemu organizuje završnica britanskog snowboardskog prvenstva i takmičenje Burton European Open. Od 22 kilometara staza, čak ih je 27 posto namenjeno profesionalcima, dok ih je još 38 posto ocijenjeno teškima.

Xcape (V. Britanija)

Nalazi se pedesetak kilometara severno od Londona. Reč je o jednom od tri zatvorena skijališta s pravim snegom u toj zemlji. Iako su uslovi u zatvorenom prostoru prilično ograničavajući, britanski borderi tvrde da je dvorana dobra za savladavanje discipline ili održavanje kondicije kada na otvorenim skijalištima nema dovoljno snega.

Kitzbuhel (Austrija)

Poznat po takmičenjima svetskog skijaškog kupa. Iskusni borderi tvrde da je mesto zanimljivo za sve stilove iako zbog nešto niže nadmorske visine pri dnu ponekad zna nedostajati snega.

Les Deux Alpes (Francuska)

Najbolje odredište za početnike i manje vešte. Jedina zamerka velikim i dobro uređenim stazama jeste to što u nižim delovima ponekad mogu biti malo zaleđene.

Krasnaja Poljana (Rusija)

Mesto posebno zanimljivo manje zahtevnim borderima koji žele uživati u dugim i lakim vožnjama kroz pitoreskne šume i divnu prirodu. Mesto koje će biti domaćin Zimskim olimpijskim igrama 2014. zbog blizine Crnog mora odlikuje se odličnom klimom i dobrom ugostiteljskom uslugom..

Whistler/Blackcomb (Amerika)

Snega ima i leti i zimi, a staze su pogodne za sve. Tridesetak liftova i 230 staza na sat mogu propustiti čak 59.000 posetioca. Kako je reč o jednom od najboljih američkih zimovališta, i cijene su prilično visoke, posebno u vreme božićnih ili uskrsnih dana.

(Ultra)maraton na snegu i ledu Antarktike okupio je čak 20-ak trkača od čega 17 u kategoriji maratona, dvoje u kategoriji ultramaratona, jedan u kategoriji polumaratona i jedan u invalidskim kolicima u sklopu "7 maratona na 7 kontinenata".

Temperatura je  iznosila  između -10 i -20 C. S obzirom na vetrovitost i učestale fortunale koji dolaze s južnog pola, osećaj “ugode” pada za 20-ak stupnjeva dole.

Ova trka, naravno, predstavlja jedinu šansu da svi svetski trkači koji skakuću s kontinenta na kontinent  istrče maraton i na sedmom, zaleđenom kontinentu.

Trčanje pod suncem koje nikad ne zalazi, nepreglednim belim pejzažima i beskonačnom trasom uz koje nema publike da vas bodri, zasigurno podiže adrenalin.

Dvostruko amputirani trkač iz Južne Afrike  celog života se suočava sa preprekama....sada se suočava s još jednom - odlukom da ga izostave sa Olimpijskih igara.

20-godišnjak trči sa posebnim protezama, a već se dugo u atletskim krugovima vodi rasprava o tome daju li mu one nepravednu prednost. Mnogi smatraju da su proteze predugačke te mu tako omogućuju da u jednom koraku prevali veću udaljenost od ostalih trkača.

Na Paraolimpijskim igrama 2004. u Ateni je osvojio bronzu na 100 metara i zlato na 200 metara, što je ujedno i njegova najjača disciplina, u kojoj mu je najbolje vreme 21,58 sekundi te se, uprkos tome što nema noge, uspeo nametnuti kao ravnopravna konkurencija najbržim sprinterima današnjice.

Službeni glasnik advokata iz Masačusetsa objavio je 20-ak autentičnih pitanja postavljenih svedocima tokom sudskih rasprava. Evo šta su pitali američki advokati:



• Kažite nam doktore, je li istina da kad čovek umre u snu, toga nije svestan do ujutro?

• Vaš najmlađi sin, 21-godišnjak, koliko je on star?

• Jeste li bili prisutni kada su vas fotografisali?

• Da li ste bili sami ili nije bilo nikoga?

• Da li ste vi ili vaš mlađi brat ubijeni u ratu?

• Da li vas je ubio?

• Koliko su vozila bila udaljena u trenutku sudara?

• Bili ste tamo dok niste otišli, jel' tako?

• Koliko puta ste izvršavali samoubistvo?

• Dakle beba je začeta 8. avgusta?
• Da.
• A šta ste vi radili u tom trenutku?

• Ona ima troje dece, zar ne?
• Da.
• Koliko je dečaka?
• Nijedan.
• A devojčica?

• Kažete da stepenice vode dole u podrum?
• Da.
• A, može li se tim stepenicama popeti gore?

• Gospodine Slateri, bili ste na prilično dugom medenom mesecu, zar niste?
• Jeste, boravio sam u Evropi, gospodine.
• A, jeste li sa sobom poveli mladu?

• Kako se završio vaš prvi brak?
• Smrću.
• A, čijom smrću?

• Kako bi ste opisali tu osobu?
• Bila je srednjeg rasta, sa bradom.
• Jel' to bio muškarac ili žena?

• Doktore, koliko ste obdukcija obavili na mrtvacima?
• Sve moje obdukcije obavljam na mrtvacima.

• Svi vaši odgovori moraju biti usmeni, razumete? U koju ste školu išli?
• Usmenu.

• Sećate li se koliko je bilo sati kada ste pregledali telo?
• Autopsija je započeta oko pola devet ujutro.
• A, gospodin Denington je u to doba bio mrtav?
• Ne, sedeo je na obdukcijskom stolu i čudio se zbog čega mu treba autopsija.

• Da li ste kvalifikovani da date uzorak mokraće?
• Kvalifikovan sam od malih nogu.

• Doktore, pre nego što ste pristupili autopsiji, jeste li proverili puls?
• Ne.
• Jeste li proverili krvni pritisak?
• Ne.
• Jeste li proverili disanje?
• Ne.
• Dakle, moguće je da je pacijent još bio živ kada ste otpočeli autopsiju?
• Nije moguće.
• Kako možete biti tako sigurni, doktore?
• Zato što je njegov mozak bio u tegli sa formalinom na mom stolu.
• Ali, zar nije moguće da je pacijent i pored toga ipak bio živ?
• Moguće je da je živ, i da se danas negde bavi advokaturom.  

http://www.sto-posto-zabava.com/

Prikladno odabrana reč je
dovoljna da zaustavi vojsku u begu,
da poraz pretvori u pobedu,
te spasi carstvo. (Emile De Girardiu)

Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje ....(Ivo Andrić)

 
Da biste birali između dva zla, morate isprobati oba. (Fransoa Morijak, francuski književnik)

“Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli”. (Dušan Radović)

Sreća je smisao i svrha života, jedini cilj čovekova postojanja. Aristotel

Najgroznije laži često su izrečene ćutanjem. Robert Luis Stivenson

Ljubav je staklo koje se lomi ako ga čovjek primi suviše nesigurno ili suviše čvrsto. Ruska poslovica

Ljudska glupost je večnija od svemira. Albert Anštajn

TRKA OKO SVETA - naziv je novog realiti šoua ( nevidjenog do sada na bilo kojoj drugoj televiziji ) u kojem se jedanaest parova ( bracni partneri, majke i ćerke, najbolji frendovi itd. ) bore za nagradu od milion dolara!

 Naime svi parovi u isto vreme na znak voditelja krecu prema svojim rancima u kojima se nalazi koverat sa uputstvom koje je sledece odrediste ( najcesce je u pitanju mesto na nekom drugom kontinentu ), i tu tek pocinje šou, naime dolaskom na zadato odrediste takmicari dobijaju zadatak da obidju jos nekoliko prolaznih tačaka na kojima ih čekaju sledeci zadaci i sve tako do prvog etapnog cilja na kojem ih docekuje domacin ( lokalni stanovnik ) koji im saopstava redosled dolaska tj. ovojeno mesto na etapnom cilju. Najslabije etapno plasirani par ispada iz takmicenja a ostali odlaze na zasluzeni odmor do sledeceg dana kada dobijaju novi etapni zadatak na koji kreću u različitim vremenskim intervalima ( sve u zavisnosti od vremenske prednosti za koju su se izborili dolaskom na etapni cilj )!

Svako zadato odrediste je oznaceno žutom zastavicom, bas kao i svaki cilj! Bez mobilnih telefona , sa limitiranom sumom novca, i ogranicenim mogucnosću da koriste avion, moraju da se snalaze na razne načine. Velike distance oni će preci biciklom, autobusom, vozom , taksijem ili čak i na ledjima kamile. Tim koji se posle svih uspesno obavljenih zadataka prvi vrati na tačku sa koje se krenulo osvaja milion dolara. Uzbudljivo zar ne?

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Amazing_Race_1#Post-Race

Verovatno znate za maraton, za koji je potrebna velika izdržljivost. Medjutim, tu trku dugu 42 kilometara neki Amerikanci smatraju šalom u odnosu na ono što jedan ovdašnji dnevnik opisuje kao ”najnaporniju trku na svetu.“ To su Barkli Maratoni - i o njima se govori u pluralu, jer se svake godine održavaju dva - jedan dug 160 kilometara i takozvana ”laka trka“ od samo sto kilometara. Baš prava zabava!

Ta trka obuhvata pet krugova na istoj stazi - od kojih se dva kruga trče unazad. Svaki segment, dug 32 kilometra, mora da bude završen za 12 ili manje sati, ili ste diskvalifikovani. To zvuči surovo, kažete vi, ali možda ne nepodnošljivo za nekoga ko je zbilja u formi i istrajan. Razmislite ponovo. Ta staza, koja ide kroz jedan planinski park južne države Tenesi vodi učesnike preko staza do polja sa visokom travom, strmih uspona i šipražja koje mora da bude raščišćeno da bi se kroz njega prošlo. U svakom od pet krugova takmičari su suočeni sa 13 odvojenih uspona ukupno visokih 3 hiljade metara. Na putu su trnje, oborena stabla, bube koje ujedaju, brzaci, koji mogu da prerastu u divlje bujice tokom kišnog vremena i, povremeno, poneka zmija. Jedina mesta na kojima možete sebi ukazati hitnu pomoć su dve stanice za vodu na kojima nema osoblja i koje su šest sati udaljene jedna od druge. Staza nije obeležena.

Maratonci dobiju grubu mapu koja pokazuje lokacije devet ili više knjiga postavljenih pored puta. Takmičar mora da iscepa stranicu iz svake knjige kako bi dokazao da je tuda prošao. Ove godine organizator je postavio knjige i ispred legla  zvečarki. Ko je onda pobedio na Barkli maratonu ove godine? Niko. Niko nije ni završio trku - što nije neobično. Tokom jedanaest godina održavanja ukupno je samo šest takmičara završilo ovu trku.

Više od 15 milona ljudi širom sveta učestvuje u ovoj igri.

Reč Paintball u prevodu znači “loptica sa farbom”, a loptice se prave od istog materijala od kog su napravljene kapsule lekova (prirodni želatin), što znači da su 100% biorazgradive.  Prave se u jarkim bojama, zbog lakšeg praćenja ispaljenih loptica.

Smatra se da je nastao u Kanadi, naime slične naprave su korišćene za obeležavanje stabala podobnih za sečenje, kasnije ga američka vojska preuzima za sopstvene potrebe, da bi u jednom trenutku prerastao u sport. Razlikujemo turnirski i rekreacioni paintball.

Paintball je sport u kome ćete uživati u igri, akciji, borbi i razvijanju strategije, do mile volje  da trčite, da se šunjate, skačete, padate i pucate I da ostanete zdravi i čitavi! Ovo je inače, jedini ekstremni sport koji je timski.

Za jednu “partiju” je potrebno barem šestoro ljudi, podeljenih u dve ekipe. Igrači dobijaju kompletnu opremu – kuglice, rukavice, odelo, pušku, masku, kombinzon i besplatno korišćenje terena, a jedino se plaćaju kuglice, odnosno meci. 

Markeri  pod pritiskom vazduha izbacuju kuglice pune boje. Princip i rad markera je istovetan kao kod vazdušnih pušaka samo što je sve podređeno sigurnosti korisnika i svaki marker je naštelovan na propisan pritisak.

Paintball je lek za iskaljivanje frustracija i stresova, na trenutak se možete vratiti u detinjstvo…

Zamisli da se popneš na vrh nekog visokog nebodera, tornja, mosta ili stene. Sad navuci padobran i skoči!

BASE jump je kao sport nastao iz padobranstva I skakanja sa fiksnih objekata. BASE je skraćenica za 4 kategorije fiksnih objekata sa kojih se moze skakati:

-Building

-Antenna

-Span

-Earth

BASE je nastao još u 17. veku kada je poznati francuz Louis Lenormand skočio sa Montpellier opservatorije I balona svojim padobranom. Svetski proboj ovog sporta se pravi u novim filmovima James Bonda gde po 1. put momci skaču sa Ajfelovog tornja.

Velike svetske kompanije I države su to iskoristile kao priliku za promociju svojih zgrada I prirodnih blaga pa danas imamo takmičenja u svetskim metropolama na najvišim zgradama I mestima sveta. Onaj ko želi da se bavi ovim sportom mora da napravi min 200 padobranskih skokova…Prvi BASE jump u našoj zemlji održan je u Beogradu septembra 2007.

 Ove godine je Felix Baumgartner, austrijski profesionalac u ekstremnim sportovima, skočio  sa 509 metara visokog ‘101 Towera’ najviše zgrade na svetu u tajvanskom glavnom gradu Taipeiu. Za skok se pripremao dve godine, proučavao zgradu i vetrove oko nje.

Mene motiviše INAT… namerno ću baš iz inata svima koji mi kazu: “Ma nema šanse da ćeš uspeti!”uraditi baš sve da ostvarim svoj cilj I dokažem da ja to MOGU!

Sta VAS motivise u zivotu?

Motivacija je jedan od najjačih pokretača čoveka. Ako nema motivacije, ne postoji ni volja ni želja za određenom delatnošću. Ponekad motivacija može biti toliko jaka da čoveka drži aktivnim veoma dug vremenski period, i to ka jednom jedinom cilju. Ako nema motivacije, svaki cilj kome težimo može postati nedostižan.

Kako motivisati sebe da istrajemo u dostizanju bilo kog cilja?

Ustani I kreni napred kada ti je teško, kada doživiš neuspeh, kada se od tebe očekuje da budeš oslonac. Otkrij svoju ideju vodilju, potrudi se da budeš blizu ideala I ostvaris svoj cilj. Ne dozvoli da drugi koroje I kontrolisu tvoju sudbinu I stil zivota, nauci da sam sebe motivišeš, prevaziđes neuspehe… tvoja želja za slobodom, samostalnošću, želja da živiš život kakav želiš, da imaš slobodu da svoje ideje pretvoris u akcije .

Neuspeh jednostavno ne postoji, postoje samo zadaci koji nisu ispunjeni!!!

Idejni tvorac spinninga je Johnz G. svetski biciklista i veliki ekstrem kada je u pitanju biciklizam. On je stvorio spinning kao program koji se izvodi na stacioniranim biciklima, primarno namenjen postizanju maksimalnog utroška energije.

Ako spadate u ljubitelje svega što je na neki način ekstremno, onda je spinning program, idealan način da se raspoložite i u isto vreme trenirate. Časovi spinninga su popularni već neko vreme i kod nas, privlačeći mnoge fitnes entuzijaste koji žele da postignu visok nivo mentalnih i fizičkih sposobnosti. Smisao treninga je da se ciljanim vežbama "pogode" određeni mišići. Obično se cilja na delove tela s kojima žene imaju najviše problema - gluteusom, unutrašnjim stranama butina, zadnjom ložom i donjim stomakom.

U svetu postoji nekoliko godina, dok je kod nas za sada zastupljen samo u Beogradu, Subotici i još par većih gradova. Poboljšava kondiciju i zateže mišiće. Veoma je dobar za skidanje suvišnih kilograma, jer za sat vremena može da se potroši od 500 do 800 kalorija. Sami određujete koliko želite da vam trening bude težak i intenzivan, na taj način što ručkom smeštenom ispod držača za ruke, podešavate otpor na jedan od osam nivoa čime vozite spining bicikl „uzbrdo” ili „nizbrdo”. Ritam treninga možete da menjate promenom brzine pri kojoj okrećete pedale. Spining je adekvatna zamena za aerobik, pa je prvenstveno popularan među pripadnicama lepšeg pola.

Kad se nađemo u opasnoj situaciji, naše nadbubrežne žlezde luče dva hormona - adrenalin i noradrenalin. Srce lupa brze, zenice se šire, krvotok šalje navalu krvi u mišiće koji su potrebni za akciju. Adrenalin ubrzava puls, prenosi krv iz kože i unutrašnjih organa ka udovima i utiče na jetru da proizvede glukozu, koja obezbeđuje pogonsku snagu za mišiće.

Navala adrenalina celom telu daje energiju u kolicini 1000 soljica expresa. U krvotok se ubrizgava glukogon koji je instant misicno gorivo, a prestaje lucenje insulina koji ga rastvara. Kapilari pluca se šire i u krvotok ulazi više kiseonika. Višak kiseonika se takodje šalje mišićima i u mozak da bi ga ojačao u stanju pojačanog rada. Tada je telo tako pripremljeno da trči ili se bori nadljudskom snagom.

Mnogi ljudi odlaze u potragu za opasnijim i extremnijim situacijama kako bi osetili zadovoljstvo i uspeli da sokiraju svoj organizam i postigli sve vecu exstazu.


Zanima me koliko vas voli adrenalin i na koji način ste ga podigli u organizmu?

Jedan nizozemski preduzetnik osmislio je novu vrstu zabave za koju se nada da će postati jedan u nizu ekstremnih sportova. Radi se "sportu" neobičnog  naziva "zabavni pogrebi".

Ideja se sastoji u tome da zainteresovani  po ceni od 75 eura iskuse kako je to biti "mrtav" ili barem pokopan. Koncepcija sporta zamišljena je tako da osoba u pravom kovčegu bude zakopana oko dva metra pod zemljom na sat vremena.

Kovčeg ima dovod kiseonika, taster za aktiviranje alarma kojeg možete stisnuti u slučaju da vas uhvati napad panike, kameru  povezanu sa kompjuterom  na kojem  vas mogu gledati vaša porodica i prijatelji dok "istražujete podzemni život".

Iza ove bizarne ideje stoji um nizozemskog zabavljača Eddyja Daamsa, koji je ovaj "sport" odlučio nazvati "zabavni pogrebi".

"Nakon bungee jumpinga, ovo će postati najpoznatiji ekstremni sport ikada. Sve je vrlo sigurno i ništa ne može krenuti po zlu. Ako se osoba počne osećati neugodno, može stisnuti  taster za aktiviranje alarma i odmah će biti izvučena na površinu", izjavio je Daams.

Naime, autor ideje istu već provodi u svom vlastitom vrtu te najavljuje kako bi projekat u javnosti trebao zaživeti do idućeg leta.

1. Lezite na leđa sa nogama savijenim u kolenima i stopalima oslonjenim na pod. Udišite polako, odvojite zadnjicu od poda i podižite je dok izbrojite do četiri. Zatim je polako spuštajte, brojeći do četiri i izdišući. Ritam disanja uskladite sa brojenjem. Ponovite 15 puta.

2. Lezite na desni bok, sa ispruženom desnom rukom, na koju ćete spustiti glavu. Levu ruku stavite ispred grudi, sa dlanom oslonjenim o pod. Noge su zategnute i malo izbačene napred, a stopala su pod uglom od 90 stepeni u odnosu na telo. Brojeći do četiri, udišite i podižite levu nogu (dok ne bude pod uglom od 45 stepeni), a zatim je polako spustite izdišući. Uradite 20 puta jednom, a zatim 20 puta drugom nogom.

Vožnja snouborda je najpoznatija zimska aktivnost među onima koje se mogu smatrati ekstremnim sportom. Prepoznaje se kao sport pun atrakcija, za koje je neophodno posedovati izuzetne veštine, snoubording je dosegao velike visine i postao olimpijski sport.

Stilovi:

Freestyle
     Ova je vizuelno najatraktivniji stil ganjanja daske. Freestyle se fokusira na skokove, trikove i ostale akrobacije koje se uglavnom izvode u popularnom polucilindru (halfpipe). Ovaj stil je veoma sličan skateboardingu, s tom razlikom što se izvodi na snegu (krajnje logično). Mnogi planinski centri imaju snowboard parkove za fristajlere sa svim pratećim objektima (halfpipe, rail, switch).
 Neke freestyle daske su napravljene isključivo za halfpipe ili rail, tako da mažeš kupiti za svaku disciplinu po jednu dasku

Freeride
Ovde je reč o slobodnoj vožnji (jahanju). Frirajderi najviše vole kompletno planinsko iskustvo: otvoren teren, netaknut sneg, divlje staze i drveće (koje nastoji da te onesposobi). Suština freerideinga je komunikacija izmedu bordera i planine. Kako je freerideing najslobodniji stil vožnje, tako i oprema može biti različita (neki koriste tvrde, drugi meke vezove). Ako se nisi odlučio za neki posebni teren, tj. želiš sve da probaš, freeride daska je izbor za tebe.
  
Freecarve/Race
    Fokusira se na trku i vožnju bez otklizavanja (carve). Ovaj stil vožnje, koji se ponekad naziva i alpski snowboarding, izvodi se na sređenim stazama sa preprekama i ističe tehničke sposobnosti bordera.
Oprema za freecarve sastoji se od tvrdih vezova i cipela (radi bolje kontrole daske), dok su daske uske i relativno duge.

Malo istorije:

Mountin bike je prvo bio zamišljen za vožnju kroz planinu. Kao sport se prvi put pojavio 1976. U Kaliforniji. Značajna mountain bike trka održana je 21.oktobra 1976. God i zvala se „Repack Road Rice“.

Svetska asocijacija Intercontinental Mountain Bicucling Association(IMBA) organizuje 1. Svetsko prvenstvo u mountain biking-u.

Mountain biking postaje olimpijski sport 1996. god sa disciplinom cross-country za oba pola.

Stilovi vožnje:

Downhill (vožnja nizbrdo)- tu se održavaju trke koje su slične skijaškim disciplinama: superslalom, slalom, freestyle. Bajsovi su opremljeni najboljim kočnicama i amortizerima na oba točka.

Cross-Country(vožnja kroz prirodu)- bicikli su laki i obično imaju samo prednji amortizer.

4-cross-četiri takmičara se trkaju na kratkoj stazi sa oštrim zaokretima i skokovima.

Trials- staza se sastoji iz 5 delova kroz koje se mora proći za 2 ili 3 minuta sa ciljem da se savladadaju staze sa preprekama, ali telo ne sme dodirnuti zemlju.

Davne 1969. Godine grupa klinaca koja je počela da se trka na prašnjavim stazama Kalifornije nije ni slutila da će se iz tog tzv. igranja izroditi BMX!

BMX Downhill- trka 8 takmičara na strmoj stazi sa usponima i padovima.

Park Riding- takmičar ima 90 sek. Da izvede što više trikova na stazi punoj rampi, nagiba..

Dirt jump- Cilj je izvesti što atraktivnije akrobacije u vazduhu za određeno vreme.

Vert- izvode je biciklisti kaskaderi koji za 45-60 sek. Imaju priliku da izvedu što opasnije trikove.

Flatland- Izvodi se na površini bez prepreka pa se takmičari boduju na osnovu stila, izdržljivosti, strpljenja, originalnosti.

Najbliže takmičenje koje se održalo je PANONIAN CHALENGE u Osijeku koje je trajalo 3 dana. Discipline su: BMX, Skateboarding, in-line skates, mtb freeride...

Takmičenje je bilo podeljeno za one ispod 16 godina i preko 16. Dolazili su bajkeri iz Argentine, Novog Zelanda, Slovenije, Austrije, BIH i naravno Srbije, a ono što je okarakterisalo ovo takmičenje je puno muzike, lude vožnje, dobrog provoda...

Gledajući juče jedan akcioni film dobila sam insiraciju da napišem ovaj post... Reč je o kaskaderima i njihovom načinu rada. Bez njih se ne može zamisliti i izvesti ni jedna opasna scena u reklamnim spotovima, akcionim filmovima..

Kaskaderstvo je veština u kojoj je neophodno biti u dobroj fizičkoj formi, poznavati pravila i šablone i stalno učiti.. Da bi postao kaskader moraš imati sertifikat tj. poznavati 6 licenciranih specijalnosti od kojih su osnovne: akrobatika, scenska borba, peščani padovi. Potrebno je imati minimalno 5 godina scenskog rada, odrađenih 100 kaskada, položene ispite prve pomoći i protivpožarne zaštite, stranog jezika...

Postoji nekoliko vrsta kaskada: Za film, TV, pozorište. U izvođenju 1 kaskaderske scene učestvu