nema se s' kim otići na piće,popričati.nema se s' kim popričati,piće i ne mora;
pivo,dva,možda tri..u redu.

Dostojevski je napisao da posle velike žalosti dolazi tiha radost.On je znao život.
nisam ja u nikakvoj velikoj žalosti,samo...

gledam tv,radim posle podne.

nego,ovaj Nole,nervira me žutokljunac.dobro,razumem,uspeh,popularnost,u tim godinama.
velika većina takvih, kad završe karijere,još dugo mašu svojim reketima,ili s' čim su već mahali,obnevideli nanovo iščitavajući stare novine,onanišu.dobro,znam šta ćete reći,u pravu ste.Dragojevića kad vidim zamišljam  da mu odvaljujem šljagu desnom rukom preko levog obraza,glava mu se okreće oko svoje ose,pravi pun krug,a onda mu odvaljujem kontru levom i kažem mu da su mu filmovi sranje i da mu je onaj film plagijat.

ja srećom nikad nisam bio uspešan i popularan,bio bi red da i ja sad malo...

ima dva piva u frizu.taman do posla.

skoro će proleće.
laste nam doleću.
i rode već promaljaju svoje glavice iz dimnjaka.
bumbari zuje.
šta da se radi.

sednem ja tako,nekad,ispred kompjutera,u onim posebnim trenucima mog,poslednjih godina nikakvog, života i često pomislim-jebote,koji su ovi blogeri polupanderi,svi odreda-potpuno svestan da sam ja polupaniji od svih,ili barem u vrhu.i nije nikakvo čudo što sam jednog dana sasvim slučajno tu upao,jer,kanda se ništa ne dešava slučajno,ili ja to samo tako mislim.ali ja i nisam bloger,možda polubloger,čak ni toliko,ja,ustvari,nisam odavde,a ako ćemo pošteno,nisam ni odande,registrovao sam se samo zato što ću možda, negde,nekad,napisati neki komentar,pa da se zna ko je,da ne bude kao onomad kad je neko napisao komentar u moje ime,pa se ja izvinjavao,kako to nisam bio ja,a oni rekli u redu je,i tako...od tada komentare šaljem samo registrovan,da se ne bih izvinjavao zbog nečega što nisam.