Ukrashcu tvoju senku, 
obuci je na sebe i 
Pokazivati svima. 

Bicesh moj nacin odevanja.
Svega neznog i tajnog. 
Pa i onda, kad dotrajesh, 
iskrzanu, izbledelu, 
necu te sa sebe skidati. 

Na meni cesh se raspasti.
Jer ti si jedini nachin da pokrijem 
golotinju ove detinje dushe. 

I da se vishe ne stidim 
pred biljem i pticama.

Na poderanim mestima 
zajedno cemo plakati.

Zashivacu te vetrom. 
Posle cu, znam, pobrkati 
moju kozu s tvojom.

Ne znam da li me 
shvatash:to nije prozimanje.

To je umivanje tobom.

Ljubav je chishcenje nekim.
 Ljubav je nechiji miris, 
sav izatkan po nama.

Tetoviranje mashtom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.

 Ti si moj nachin toplog.
 Obuci cu te na sebe

Da se, ovako pokipeo, 
ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.

M. Antic

"POZIV", nadahnut Snevacem iz planine Oraja,
Casni starac americkih indijanaca, maj 1994.
 
 
Mene ne zaniman kako zaradjujes za zivot.
     Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas o tome da ispunis
     ceznju svog srca.
Mene ne zanima koliko godina imas.
     Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi, snova,
     zbog avanture koja se zove biti ziv.
Mene ne zanima koje planete zakriljuju tvoj mesec.
     Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste sopstvene tuge, da li su te otvorile izdaje zivota,
     ili si se skvrcio i zatvorio od daljeg bola!
Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,
      sa bolom mojim ili svojim,
      ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili zatres.
Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu,
      sa radoscu mojom ili svojom;
      mozes li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju,
      i ne upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni,
      niti da se setimo svojih ljudskih ogranicenja.
Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.
      Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samom sebi;
      mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati sopstvenu dusu.
     Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja. 
Zelim da znam mozes li videti lepotu cak iako nije lepa svaki dan,
       i mozes li crpsti svoj zivot iz Bozijeg prisustva.
Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem,
       sa promasajem svojim ili mojim,
       i jos uvek
       stajati na rubu jezera i srebrnastoj mesecini uzvikivati "Da!"
Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.
       Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja,
       iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu.
Mene ne zanima ko si ti, ni kako si se obreo ovde.
       Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno sa mnom
       i ne ustuknuti.
Mene ne zanima gde ili sta ili kod koga si ucio.
       Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, kad sve drugo otpadne.
       Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista volis
       Drustvo u kome se nadjes u praznim trenucima.      
 
                                                                                  
 
                              Citirano u "Strast za mogucim",
                                   Dzin Hjuston ( Jean Houston).

PS

Nemiri... Izvini, znam..Moja greska. Nadam se da ce sada biti u redu. Cmok....:)