Зашто је то тако тешко?
18/3/2008
С лепшим данима ноге саме шетају. Некада с циљем, некада без. Признајем волим да базам, да тек онако обилазим улице родног ми града, да ми мисли блуде, а око бележи.. Када живиш у граду који има пар прометних улица научиш их напамет. Слушала сам од оца како је центар Пожаревца некада изгледао, пре него што је неки локални политичар одлучио да уђе у историју тако што ће све порушити ( из Милошевог времена центар је сличио Баш-чаршији и може се видети на старим фотографијама и у филму "Саша") и изнова изградити. Био је лош социјалистички архитекта. Јако лош. Шибичасте зграде никада неће бити лепе, нису то никада ни биле. Временом су фонтане замењене зеленим површинама, са дрвеним клупама по ободима, а калдрма замењена асфалтом. После су се досетили па поплочали "штрафту" Стари Корзо и посадили дрвеће. Једина корист граду од Милошевића, председничке фамилије, су велика стабла поново засађена у Табачкој-чаршији. Нисам се распитивала зашто је табачка, ето ми домаћег задатка. Ако неко зна, нека нам каже. Новопридошли моћници су после промена једну фонтану оспособили, и довели у ред градски парк. Од кога је, доста је. Нове, старе власти, овде социјалиси никада нису ни одлазили, проширише активности и на пар скверова у ширем центру. Свака им част, добро су се сетили!
С лепшим данима главном улицом се " вози слалом" између начичканих, пренатрпаних башта кафића. Углавном нико не поштује задате им критеријуме. Ваљда им се више исплати кршење прописа, баште су стално крцате. И ружне! Пожаревац има тушта и тма банака, све виђеније кафане су отишле у заборав. Може се кроз стакло виркати у запослене банкарске службенике који дана не виде. Живе и раде у акваријумима за људе. Између су радње. Зову их и салонима, бутицима, али то су најобичније радње у којима се ништа не ради, нити производи, само се препродаје. Трговачка посла. Када бих хтела да пребројим излоге који чему личе мислим да их у граду нема више од пет! Просто је неверовано да власницима ништа не значи да уложе нешто новца и минимун ентузијазма, па да упосле људе, који такође треба да зараде хлеб свој насушни, и обогате и себе оно мало душа што још овим улицама промиче. Од конструкција, па до уређења, распореда артикала, све туга већа од веће. Пар локала је у центру ових дана реновирано. Примећујем да нису лоши мада одударају потпуно од амбијента у коме су, али чак ни њима ништа не значи да је и простор испред радње њихов део! Штета! Што се фирми, односно имена тиче, е то је тек посебна прича! Још тужнија. Ретко се среће толика количина неписмености и недостатак маште. Газде ће рећи да то и није најважније. Ја мислим да јесте. Ако су стари занати углавном одумрли, не морамо и ми са њима у тако једноличним и неинвентивним називима.
Лепо би било да они који се упуштају у бизнис крену од почетка. Можда им крај не би био тако известан. Гастарбајтери и даље све доносе из иностранства, а понуда бувљачке робе, фалсификати оригинала трпају се по прашњавим излозима, по принципу, што у радњи то и у излогу! С банкама је дошло и нешто корисно, постојање фирме која даје услугу прања излога. Мали корак за власнике, али велики за нас који овуда живимо. Једном ћу забележити фото апаратом бисере, и добре, и лоше. Да сачувам траг своје свакодневнице. До тада, уживајте у фотографији кутка којим бих радо прошетала.
