nešto se razčiščava?....dobro je to...rekao bi Mika"kada jednom kreneš ,nemoj da mi hoćeš-nećeš...."...no, za svako otpuštanje pa čak i kada otpustimo vlastitu opsjenu potrebna je snaga...treba sakupiti snagu za ovo sve i odlučiti biti iskren- sa sobom...strpljiv valja biti i kad je drugi u pitanju i kada smo mi sami...(p.s. prelama se neka slika kao u kaledioskopu kroz tvoje postove.....:-) budi sretna draga ti...

Е Нурли, ја сам своју снагу давно пронашла, каналисала себе, и рашчистила све сумње у вези својих способности :)
Љуте ме оправдања и изговори, бусање у груди оних на које наилазим, а који за то нису способни, или јесу, а уствари неће да се мењају! Таквих се ужасавам и од њих се склањам уз констатацију да им је боље да мене, и моје окружење, поштеде својих ситних калкулација.
Не постоји каледиоскоп који може да улепша непоштење, а ја верујем да је суштина сваке немоћи немогућност да сам себи признаш за шта и колико си способан, односно ниси. Када пас лаје ветар носи..

Отуд потреба да себи бирам друштво :)

kratko i jasno:)

Кога си бановала?

oooo drfce se naježilo
i spremno je da pušta nove listiće
tako je prirodno
selekcija, rotacija, pupoljci i cvetovi

:D

pa viš kako se razumijemo..ja sam alergična na riječi "ja to ne mogu" (osim pojesti škembiće iliti tripice to stvarno ne mogu i već mi se želudac diže) i slažemo se da je postaviti sebe pred ogledalo duše i reći si iskreno pitanje i snage i mudrosti i godina :-)...ali osnova je odluka da se bude iskren sa sobom....no prihvaćam svačiji izbor ali kažem: pa posljedice će biti upravo takve kakav je izbor...eto...sretan sunčan dan ti želim...

lepa slika.

Kratko, jasno i odlucno.

:)

Захваљујем свима :)

Пре свега - лепом дану :)))
После сам захвална својој могућности да се дистанцирам од свих дијаметрално супротних, зараћених, заблуделих, безограничених индивидуа,
а да прихватим као нормално, и поштујем, право оних чије крајње границе нису ни близу мојих ограничења, али их не натурају као једино исправне.
Нема бановања,
само одлазака, а понекад је то и дубоко унутар себе,
јер суштина свега је у нама, а не у флоскулама.
Ту, ако си Човек, никада ниси сам.


Izmenio DjMilena dana 26/2/2008 u 18:43

Vidim kvalitetne i poucne misli, sto u postu, sto u komentarima.

Добро видиш.
Мисли поткрепљене речима
указују на деловање у складу са њима,
нису празна прича.
Пост настао као резултат читања
сувише празних и ирационалних текстова
на блоговима и осталим медијима.

Ja ću ti reći da za sve postoji najmanje šest rešenja, ali kad se ispodvlače crte, nekako se ispostavi da ni jedno nije bilo pravo, i da je sve to moglo mnogo bolje, zahvaljujući osmom, koje su odmah na početku odbacili kao neprihvatljivo. :(

Вероваћу ти на реч :)

Je l' meni? :roll:

Па теби, ти ми делујеш јако озбиљно :))

ako neko ne moze sam, treba mu pomocji.. ili bar pokazati put..

Pa kad ja jesam ozbiljna. :!:


hmmmm....

Rešenje postoji i ono je samo jedno ...............
ali do njega se dolazi sukobom različitih mišljenja , iskustava ...................i ono ne mora pod obavezno da bude i ispravno , ali rešenje je obavezno samo jedno . Možda imamo više virtualnih ideja da su to baš prava rešenja ali ono koje se usvoji je samo jedno .............dok ne stupi na snagu neko drugo ..................uf , vidiš i ja sam otišao van centra :-))))

eto mnogo njih je pokušalo da definiše blog i njegova pravila i principe, pa ipak na kraju smo se složili, da postoji čisto srpski blog, takav kakav je i meni je i pored svih očitih mana drago da on postoji i da evoluira..
Hoću da verujem, da je evolucija pozitivna i da će se odvijati brzo na zadovoljstvo većine..
Sve u sevmu mislim, da je svako od nas došao sa nekom svojom ličnom iluzijom na blog, kao i na neka druga mesta u životu, a onad ga (u nedostatku iskustva tog tipa) sačekalo iznenađenje, što je opet prirodna stvar..
Pa šta drugo možemo očekivati u prostoriji u kojoj dozvoljen ulaz svima - do najekstremnijih..
Svi zanju da "samo mjedsan gram fekalija upropati sto kilograma meda", ali se nekako i ne bunimo previše - ćutimo i čekamo da to neko reši...
teško je zamisliti više od dva igrača u ma kojoj igri, da su apsolutno složni i i strogi istomišljenici, a i ako jesu, igra (ma koliko bile lepa u početku) postane dosadna i onda se i oni raziđu...
Ipak, je to život i ona je takav surov i nepodmitljiv, a mi smo se samo možda našli na pogrešnom igralištu ili su za neke od nas koševi previsoki...
Rešenja uvek ima bezbroj i to je činjenica, samo je pitanje cene dolaska do njih i posledica koje ona proizvode i to je fakat, a mi se naravno trudimo da dođemo do najboljih ili barem do najoptimalnijih "tarući mišljenja"....

Прича је о усамљеним људима. И о оним људима којима су увек за све криви неки други кривци и неке узвишене мисије само у њиховим главама. Примени на блог, на политику, на комшију, на себе.. нема пуно разлика. Не желим да слушам те и такве изговоре за сваку глупост коју живимо свакодневно. Уморна сам од кукања оних који нису способни да натерају себе да се промене.

Тако је "дрво" бори се! Бори се, Бори се!

Воз живота у сваком случају иде даље, са нама или без нас, па према томе боље је да на време ускочимо у свој вагон.

Живот нас никада неће заборавити, али ми чести заборављамо да живимо

Не мислим Лаки да је тако.
Понекад превише мислимо на себе,
а заборављамо да у животу нисмо сами,
осим ако сами тако не одаберемо
и занемаримо људе
који су одувек били уз нас.

Милена, то што смо ми занемарили неке људе не значи да су и они занемарили нас, али не могу вечно стајати на станици и чекати, јер и њихов воз иде даље :)

Зато мислим да је боље ускочити у воз а онда у вагонима потражити нека стара сећања, неке драге људе, јер на крају крајева сви смо у истом возу који се зове живот.
Понекад на некој скретници, понеки вагон се одвоји, стално неки улазе , а неки излазе, хиљаде нових сусрета.....воз иде ка свом одредишту..на овај или онај начин сви стижемо на неко одредиште..битно је само у ком вагону ћемо бити :)

Мени је битно и са ким :)

И те како Милена, и те како; са ким :)

КИМ = Косово и Метохија? ;)