Град се лењо протеже укислом земљом.
По ободима се још вијају влажни праменови измаглице,
са урушених кровова се њуши мирис љутог дима.
Одасвуд јечи сазвучје суботњег нарицања.
Огољене гране беживотно шушкају распореним кесама.
На излоканом путу бара до баре.
И један згажен мали, сасвим мали, ничији пас.

 
Са очију муком обрисани сни.
Још се опире и полуданом тиња касна зима.