Сажетак
17/12/2007
Рећи ћу ГЛАСНО, како је добар почетак овог дана, како је добро када кућа има отворена врата! Читаво јутро читам, читам и осећам се радосно као да ми је Деда Мраз намерно оставио своју.. црвену..

Да ме угреје лепом писаном речју. Отисцима.
Књиге су незаменљиве, волим како миришу листови и волим да им корице осетим под прстима. Књигу бираш, или понекад она одабере тебе. Постове читаш као када завучеш руку у рукавицу и ниси сигуран чека ли те у њој нешто, нечији топли отисак остављен да те угреје или замка коју ћеш собом испунити када оставиш коментар.. Фактор изненађења који уствари уопште не ради свој посао, јер одавно нисам изненађена - Пишу људи! Овог јутра није било места за много коментарисања. То је дар који треба да буде укоричен и сачуван. И та се жеља испуњава. Са свим надахнутим илустрацијама и музичким подвлачењима.. Једном. Као временска капсула.
БлогОје БисериМа БлогУје