kako od bilo , ko treba da razume razumeće , kome je upućeno shvatiće ... Ja ću reći dobro jutro , divne su boje pod snegom , meni je seta trenutno u srcu , te stoga komentarisati dalje neću .... Ljubim

migoljiš se kroz rečenice...eto šta ti je....:-) neka...kako god ti paše...tko čuje čuti će (a tko ne neka kupi slušni aparat :-))

...ја не разумем...
али кућица уместо у цвећу, на дрвенцету....
покрио је снег, уместо да покрије брег
а унутра ватрица пламти...
и неко срце куца као сат тика-така, тика-така:)...
хмммм...два срцета...

...............bićeš samo moj , toplota i sigurnost i zaklon od hladnoće po prirodi će da ti smiri duh nemirni . Макаr samo do prvog sunca kada će opet da dođe sloboda večna u oku tvom u prvi plan . Ali ja se vodim po onoj staroj da ako pticu voliš ti je pusti da odleti a ona pak ako voli tebi će da se vrati srcu tvom ...................

auuuuuu šta mi bi , neznam ali kao iz topa sročih ovo kao nastavak na tvoje : "ko razume svatiće"

ne razumem...ali me to ne ometa da se malo ovuda prosetam.
:):)

Било је једно семе. Некада се негде зачело. Онда је дунуо један од топлијих ветрова, или га је појео слон, па на својој стази искакио.. пало је на комад земље. Киша га залила, а Сунце угрејало.. И.. никло је дрво.
Дрво је расло годинама довијајући се да очува равнотежу пред различитим искушењима. Захваљујући свом јаком корену расло је до самог неба. У самотним ведрим ноћима дошаптавајући се са Месецом и звездама.
Онда је наишао човек (или је бар тако о себи мислио) и заволео дрво. Због његове величине, његове аутентичне лепоте, разгранатости која у широкој крошњи обилује храном и свакојаким посластицама. Дисао му је цвет с пролећа, дремао у дебелом хладу у врелим летњим подневима, с јесени му сакупљао плодове, а зими сасушене гранчице од којих је треперео пуцкетави и мирисни пламен поноћних ватри.. кријући се у њему од звери.. да се заштити и сачува од олуја. Дрво су често посећивале птице. Мотив им је био сличан као и човеков, само је њима било свеједно да ли је то баш то или неко друго дрво. Живеле су свој лепршави птичји живот. Човек је уживао у њиховом црвкуту када би по свом дневном распореду слетале међу лишће да се поиграју.. Родила се љубав. Љубав човека према птицама. Када је загудила оштра зима јако су му недостајале. Иако их више није разликовао срце му је дрхтурило за њиховим друштвом. Досетио се како да их дозове, смишљајући добро оправдање за своју слабост. Говорио је дрвету да ће их на тај начин заштити и да ће им учини велику услугу. Дрво је било нечујно. Направио је кућицу, од најлепше гране, уложио сво своје умеће и креативност, наслонио се на дрво и закуцео ексер.. (ексер који је из једне друге његове приче). Дрво је добило кућицу за птице, а да је није тражило. Птице су добиле храну и склониште од снегова где га нису очекивале. Човек је добио осећај да је учинио велико дело. На своје су дрво у часовима самодовољности заборавили..
Дрво није замерило. Не заболе га ударац, пробој до самог његовог срца, ни тежина, чак ни дата му намена.. Оно се и даље усправно пропињало на свом комаду земље ( о коме сам пуно пута писала), жедно кише и заљубљено у Сунце..

Ето, то је прича са слике.

Izmenio drvo dana 26/11/2007 u 22:42

ej pa ti ceo život u jednu sliku , i da znaš pogrešan film si snimila . Meni se više sviđa " gospodar prstenova " tamo drveće odlučuje o sudbini sveta a ne neko o njihovoj sudbini ........... i da, mislim da bi morao svatiti poruku taj " šumar "

dobra slika, lepo uredjena kucica :)

Дрво, са корењем дубоко усађеним у земљу,
и гранама устремљеним ка небу,
код многих народа симболизује везу
између два света - земаљског и небеског.
Одвајкада познато као "дрво света",
"дрво живота" у многим древним религијама
било је предмет поклоњења,
као место где пребивају божанства.

Bas ljepa slika, od snega. Vec je sneg kod vas ?

Da, bilo je snega..
Drvo je realno,čuva simboliku Života
jednakom strašću kao što i samo opstaje.
Bajka o gospodarima prstenova govori o
drveću u šumi u kojoj se može zametnuti svačiji trag..
Samo je jedno drvo zapis.