Јана Плајт
Потонуло је као гробље ка реци..
Оскрнавили су ми ту њиву, мојих заораних костију, посрали се с'опроштењем..
Говнари! Нека.. израшће у том измету још један Запис.
И под њим лелујаће опет пламичци свећа у тихим сатима сећања и надања.
Шумориће лиске док мирисом мађија..
Загледаћемо се мој гроб и ја даљинама, као некада. Као сада.
Уз шкрипу зарђалих шарки над нашим главама, под снажнијим гранама.