Balans ili ravnoteža jesenjim nemirima
23/10/2007
Htela bih da imam dobar foto aparat, ne skup, jedan od onih koji "hvataju" pčelu u letu,
da bih imala izgovor da na vodi osvanem, ili se uz nju satima šunjam mirno i tiho,
da čujem kako ribe dišu i trave kako se medjusobno njihanjem dogovaraju,
kako na zemlju pada rani mrak.. uhvaćen u zabačene mreže za čudne leptirove šarenice.
Htela bih da putujem u gumenjacima od sedam milja, s uloškom od vunenih čarapa,
da mi je meko i toplo, kao zemlja raskvašena sezonskim mirisima.
Već vidim gde se puši nasledjena čutura s vrućom rakijom, i komad brašnjave pogače u kariranoj maramici na drvenom slaniku, uspomena iz Terzića..
Htela bih da me osmehne zalutali sunčev zrak i dobar kadar, da mi uleti u oko jedna slika..
može i ovakva, a da je moja. Ulovljena i odmerena zoom-om mala bela čaplja
mojih snova i nadanja. Fantazija koju možeš da uloviš,a da je ne izgubiš.
photo by Marko Matešić
Trenutak pre širenja krila za let, polet sa vode.
To je tehnika, osećaj, dobar trenutak i malo sreće.
Kada malo bolje razmislim,
ne treba mi taj foto aparat, treba mi mala bela čaplja
i sloboda za put.
