Време прошло, време будуће, а ово је сада.
11/9/2007
октобар. 2005-те, написала ја 
Природа може све шта јој се хоће!
Не волим реченицу- После кише долази Сунце, у смислу охрабрења и утехе.
Уопште ми није на месту. Чак ме и нервира!
Звирни око себе!
Ко зна колико дуго ће падати киша?
Ко зна колико дуго ће сијати Сунце?
Има нечег и у трајању..
Можемо се играти ми баба враче, на основу поузданих, научно доказаних, метода.
Нарочито смо добри у бележењу, праћењу, на основу тога, готово савршени у закључивању.. примена статистике нам одувек иде од руке.
Доказано!
Нооо.. , не лези враже (тај враг ми стално мрдуцка) не може се господарити природом. Могу ја да се правим паметна, јаооооо.. што ми пада киша.. и док сам изговорила, зрачак бљесне и потпуно ми сјебе концепцију! А ја баш хтела да будем на пљуску!
И онда,наравно, дођем до дела где не треба да бригам, јер после кише увек долази оно исто Сунце.. Као да могу поуздано знати колико ће трајати светлошћу обасјан интервал! Као да сви знају колико светлости и топлине мени треба?!
Без мог знања је одређена дужина обданице и то је све. А да ли ће бити кише, Сунца.... имам ја кишобран (иако баш волим да киснем), а имам и наочаре за Сунце (мада не волим у очима одбрану од Сунца), опремљена давно измишљеним алатима .. најрадије ћу се ипак препустити природи. Безрезервно, трпљење претварајући у напајање, обучена за све временске (не)прилике.
Немојте ми.. после кише долази Сунце..то заиста није на месту!
Природа УВЕК уме да изненади,
а о Богу да причам - нећу.
Срдачно ваша @djmilena
ПС. Изненадих и саму себе 