11/8/2007 - Vestern ili marijači?!
Rados' ili žalos' ?!
Moj narod ima svoje trubače. Limene trube odasvud duvaju i kada se radja i kada se umire.
I onako, putem, da se čovek proveseli za svoju dušu. Ili uz trubače dobro isplače.
Da u srcu zatitra osećaj. Da si živ.
U Srbina se trubom poziva i u ratovanje i na veselje. Na svadbe i sahrane.
Trubom se izjednače sve razlike medju ljudima, pretače se zora u dan i sumrak u noć.
Kada umire dah radja se ton. I zaigra u dnu stomaka, ako već ne zagrmi kao udarac posred duše dobrih "divljaka" sa Balkana.
Volim kada truba svira u daljini solo.. ali razumem ljude koji se saborskim gužvama raduju.
I treba iskoristiti potencijale naše dobroćudne ludosti. Jer i u kiču šatorske neuračunljivosti ima nečeg osobenog, a ko voli nek izvoli! Nisu u Guči neki drugi, ili prvi, Srbi. U Guči je narod onakav kakav jeste, bez šminke i elitističkih manira, koja po meni, kao elita, i ne postoji, osim za zamazivanje očiju poštenom svetu, što se na saborima i da videti.. gde god bila i kako god se ta okupljanja zvala.
Preneću deo teksta iz današnje štampe:
"Počeo 47. dragačevski sabor trubača koji će trajati do 12. avgusta
Francuzi okupirali Guču
Autor: Beba Bojović za Blic | 09.08.2007 - 08:15
Guča - Prvi dan 47. sabora trubača u Guči u znaku je stranih državljana, mahom Francuza. Od ranog jutra, u Guču su stizali ljudi iz raznih gradova Francuske (procenjuje se da ih je nekoliko hiljada), ali ima i Čeha, Bugara, Nemaca, Italijana... Organizatori Sabora kažu da će kroz prestonicu trube za ovih pet dana proći oko 30.000 stranaca, ljubitelja limenih instrumenata.
Saborsku zastavu juče u 10 časova kod Spomenika trubaču podigao je potpredsednik Skupštine Srbije Miloljub Albijanić, nakon čega je posetiocima i organizatorima uspešan i veseo sabor poželeo domaćin, ministar Velimir Ilić. Predsednik Saborskog odbora Slobodan Jolović istakao je da će Guča ove godine mnogo spremnije dočekati svoje goste jer je u infrastrukturu varoši dosta uloženo. „Reći ću samo da na jednom kilometru u Guči ima pet mostova. Posle Venecije, to imate još samo u Guči“, rekao je Jolović.
Iako je Sabor svečano otvoren u 10 časova, prve ozbiljnije kolone saboraša u varošicu su počele da stižu posle podneva. Svoje pozicije na vreme su zauzele kafedžije i trubački orkestri, pa su gosti, kako i dolikuje, dočekani uz zvuke trube, kupus iz zemljanog lonca i pivo. Na ulicama, stotine raznoraznih štandova…
Francuza na svakom ćošku - na ulicama, u kafićima, u kampovima... Veseli i nasmejani gustiraju trubu i pivo i uživaju, kako kažu, u ljubaznosti domaćina.
Klui Pike je prvi put u Guči i ne može da veruje da postoji ovako veselo parče zemlje.
„Sve je fenomenalno. Stigla sam sinoć i među gomilama ljudi na ulicama nisam uspela da vidim neko namrgođeno ili tužno lice. Svi su u nekakvom hepi transu, pevaju, igraju, uživaju… Čitala sam o Guči, ali nisam ni približno to zamišljala ovako dobro“, kaže Klui.
Na drugom kraju grada, pokraj reke, uživaju Kami, Batist i Fransoa, takođe iz Francuske. Oni su odlučili da u Guči kampuju pet dana. Poneli su kamere i fotoaparate da zabeleže najveće trubačko, pozitivno ludilo na zemaljskoj kugli.
„Kada čujem trubu, kosa mi se na glavi diže. Ha, ha, ha, to mi je rekao jedan Srbin da tako ovde govore kada je nešto kul. Zaista sam oduševljen, kao i moji prijatelji, ne samo trubom nego i kompletnim festivalom. Izložbama, prodajnim štandovima, ljudima... Guča je posebna, ali to ne vredi pričati, to se mora doživeti. Jedva čekam da prijateljima iz Francuske prenesem deo iskustva kako bi i oni došli sledeće godine“, kaže Kami.
Izgleda da se priča o tome koliko je dobro u Guči ubrzano širila Francuskom jer na samo nekoliko metara od ove, nalazi se još jedna grupa Francuza. Nina, Marta i Viktor došli u zemlju trube na preporuku familije koja je prošle godine osetila i doživela čari Guče.
„Moja porodica je bila ovde i rekli su da ne smem propustiti trubu ove godine. Malo sam se raspitivao, čitao na internetu o Saboru i odlučio da dođem. Poveo sam i prijatelje. Tek je prvi dan, a ja sam fasciniran. Imamo mi trubu kao instrument i u Francuskoj, ali ovde je skroz drugačije, zvuk i atmosfera te prosto obuzmu, kao da si hipnotisan“, kaže Marta.
Vesela družina iz Češke - Ondraš, Blanka i Dalibor u Guču je stigla stopom. Tri dana im je trebalo da se prebace u varošicu trube i za to vreme su promenili više prevoznih sredstava.
„Bila je to prava avantura, ali evo nas ovde, što je najvažnije. Uživamo u zvucima trube, ali i u ukusu piva. Kampujemo, družimo se, tvrdimo da je češko pivo bolje, ali ovo u Guči ima dobar ukus zbog trube. Čitali smo novine na internetu i tako smo saznali za festival. Nismo smeli to da propustimo“, priča Dalibor kroz smeh.
Da priča o strancima u Guči bude potpuna pobrinuli su se novinari - ovogodišnji Sabor trubača prati oko 120 novinarskih kuća, od toga polovina iz sveta. Novinari su stigli iz udaljene Gane, Nigerije i Japana... "
I onaj Brega što danas muzicira negde u Španiji, a juče pod Jelicom. Bez stida od parade pijanstva i kiča na terapiji posleratnih depresivnih heroja moje zemlje bez države. Bez odricanja od Guče, šljivke i kajmaka, ajvar i tako nije od domaćih paprika, odavno.
|
