.............. :(

Da , prst na čelo
Ali kako protiv svega što nas okružuje . Nemože bre nemože kada pojedinac nemože ništa a grupa se lako slama
Uf , nemoj me u temu još sam rovit ........

Izvinite prijatelji,
niko od vas na blog nije došao da bude ranjen iznova,
ali sama sa sobom
ne mogu provariti ovu tragediju,
mora van.

Rovito je jako vremenski rastegljiv pojam kada je bol tema.
Ali mi se borimo ma kako bedasto delovali.. i to je jedino važno i za pojedinca i za grupu kojoj pripada.

Izmenio drvo dana 28/6/2007 u 21:09

ne znam šta da napišem. viči. urlaj. živi. kad se takve stvari dese, zapita se čovek. sve mudrosti tada padaju u vodu. shvatiš da je svaki sekund dragocen. i da ništa nije bitno. osim jutarnjeg sunca. kad ustaneš i vidiš da je tu.

eh pa to je baš groznooooooooo...al čula sam za tekve događaje...to je sudbina i nema tu pomoći :-(((

znaš nauči se jedna stvar u životu, često mi kažu da sam dosadana ali najvažnije stvari u životu su ZDRAVLJE I LJUBAV
Život je upravo zati dar jer nikada ne znaš kada će dar nestati.naravno da je tužno, naravno da je strašno, svako ima neki svoj put koji mora proći
zato je jedna od mojih najčešćih molitvi,molim te Bože, nemoj me kušati kao Jova jer ja znam da moja vera nije toliko jaka

Zašto Bog dopušta?
Volim svoje dete, dam mu uputstvo za život, pričam, savetujem ali ga moram pustiti i da vozi bickl, i da vozi rolere, padaće, povrediće se, mogu se samo nadati da je zapamtio moje reči i da će povrede i "dečije bolesti" proći što bezbolnije.
Ne mogu ga sačuvati pod staklenim zvonom, zar je roditelj uvek kriv ako dete postane narkoman, ubica, lopov, stvari se jednostavno dešavaju
A njoj mladoj, pokoj duši
Na žalost tek kada se dese takve stvari postanemo svesni besmislenosti nekih svojih postupaka
izvini na dužini komentara

Zašto???
Ili treba biti potpuno tup, pa se ne zapitati..
ili "drven" i zadovoljiti se odgovorom- zato.

-----

Da, nema pravde na svetu, i kad se nesto strasno dogodi cudno reagujemo, bojimo se kao da je zarazno, kao da ce da skoci na nas ta tudja nesreca, pa umesto da mu pomognemo da se, ne povrati, nego da se pomiri sa onim sto ga je snaslo, mi ga ostavljamo ...kao da bude na miru.
A zivot tece, tece, pa zastane, neki put tebi zabije mac u srce, neki put meni, u ime neke pravde, da nikom ne bude previse dobro...
Neki put places, neki put se skamenis, neki put ne shvatas sta se dogodilo, neki put se zatvoris u oklop da nista ne dopre do tebe....a neki put se zavaravas.... svejedno sta radis, svoj bol mozes samo sam da odbolujes, i da se molis da sledeci put ne bude tako jako, ili mozda da nikog ne zavolis, onda ga sigurno ne mozes ni izgubiti....

Bas zato sto za mene kazu da umesto srca imam kamen, necu pokusati da kazem ijednu jedinu rec, sem pokoj joj dusi.

......................

Sve nas to čeka, pre ili kasnije. Bitno je da na najbolji mogući način iskoristimo ovo vremena što imamo.

Sahraniti dete je...ko bi to razumeo...

Deca umiru. Dešava se stalno.
Možda ja to burno preživljavam zbog svojih, na koncu, sebičnih razloga. Ali isuviše često neki roditelj izgubi dete,
a 21 je vek.. to hoću da kažem.
Mojim prababama umiralo po petoro, šestoro, babama po jedno.. Velika je to tuga. Nego i ta nesreća nikada ne ide sama.. Sreću možeš podeliti sa svakim, a nesreću samo sa pojedinim ljudima. Hvala ljudi.