12.02.2007…Mali stenci su proveli noc sa svojom majkom,ovog puta u zatvorenom …to ako Doni padne na pamet da se seli,zajedno sa njima… Covece,u zadnjih par dana jutra su mi zaista strava I uzas…Dona je lezala na jednoj a dva preostala stenca na drugom kraju,taj prizor je jasno pokazivao da se ona odrice svojih malih…Bila sam pogodjena,oni su tako mali…Treca kuca je verovatno zavrsila u mamainom stomaku jer iz te prostorije nije imao kud..niti sta moglo da upadne unutra…Uzela sam stence I unela ih u sobu,non-stop su cvileli,bili su gladni…Dona vise nema mleka…kakva je to majka???Hranim ih cuclom I flasicom…malo se bune ali bar nesto progutaju…Dok ovo pisem dve male kuce mirno spavaju u toplom…Boze,moraju preziveti….

Konsultovala sam veterinara,potrbno im je mleko sa 0.5% mlecne masnoce,sto i nije problem moze se naci u prodavnnici...Posto sam bukvalno odrastala sa svakojakim kucama,znam i kada im se piski...ha,ha,ha...sad mi to dobro dodje...Imaju svoj jastucic i vetrinar kaze,posto su vec na toplom da je najbolja za njih prostirka od vune...posto jos nemaju adekvatnu zastitu t.j dlaku...... raduje me to da su prihvatili cuclu...morala sam da obidjem sve apoteke ne bih li nasla pogodnu cuclu za njihovu velicinu...I nasla sam je chicco-va cuclica za najmanje bebe... Ruckali su,kakili i piskili...sada spavkaju bas kao bebe... A svima vama hvala na savetima u zahvalnosti ucestvuju i jos dve male,malene kuce... Hvala jos jednom ....

Godinu dana unazad. Bilo je to jutro nimalo neobicno za jesen,hladnjikavo I sa nagovestajem kise u narednih par sati.Zvuk telefona bese cudna pojava za to to doba dana,obicno niko tada ne zove…``Halo``,``Ajde dodjite na kafu``,``Vidimo se``…Moju I kucu moje komsinice deli samo jos jedna kuca,da nije nje telefon nam ne bi bio potreban…verovatno bi se dovikivale preko prozora…Drzeci za ruku svog trogodisnjeg sina koji je usput skakutao radujuci se druzenju sa komsinicinom cerkom, krenuli smo na kaficu…Preko puta ulice ugledali smo psa,dalmatinac,zenka… Vrteci repom polako nam je prilazila,iz njenog ponasanja shvatila sam da nije zla I da se najverovatnije izgubila…Nismo je pre toga vidjali u nasem kraju…Igali smo se neko vreme sa njom I posli dalje svojim putem… Posle ispijene kafe gomile jadikovanja(komsinica retko kada menja temu)posli smo kuci… Na pragu nase kuce cekalo nas iznenadjenje,vesela I razdragana zenka albino dalmatinca.. Godinu dana kasnije…08.02.2007g Kasni vecernji sati ,na tren sam izasla napolje,vece je toplo,za februar mesec,malo cudno… Paznju mi je privukla kucica u kojoj se smestila nasa draga kuca ,dali smo joj ime Dona… Lezala je I svojom njuskom neprestano nesto gurkala,prisla sam blize I cula piskutavi cvilez…Dona je postala majka…za to vece samo jednog crnog steneta sa belim tackama… Sledeceg jutra sam posla da je obidjem…bilo je dobrih ali I losih iznenadjenja…Donini crni potomci su uginuli ,nepokretno su lezali u jednom cosku…nije mi dozvolila da ih izvucem… Donine slike I prilike cetiri mala bela steneta sa crnim tackama su pokusavali da se jedno drugom popnu na glavu…nije im bas islo od sape....Okrenula sam se I otisla u kucu,dovoljno sam videla za taj dan… Sledece jutro je bilo pravi sok…U kucici nije bilo Done,nije bilo ni stenadi…cak ni onih uginulih…bila je potpuno prazna…Ubrzo sam otkrila njihovo novo prebivaliste,verovatno ih je u toku noci iselila…Samo sada su bila uz nju samo tri stenca,jedno od njih mi nije delovalo bas najbolje… Donela sam odluku,ako zelim da kuce prezive,ponecu ih u sobu…tako je I bilo,nisam mogla vise da ih gledam takve,promrzle,jadne…male kuce koje su bile stare tek cetri dana… Sada su na sigurnom I toplom,Dona ih posecuje kada je vreme rucku…Za dalje videcemo…nadam se da ce preziveti….