Nesigurnost
Ne razumiješ. Imam taj duboki strah koji parališe.
Ma kako čvrsto bilo naše prijateljstvo, bojim se da ćeš jednog dana, iz sitnice, iz čista mira, pogledati me u svoj mojoj negativnosti, i reći: "Neću više da te vidim". I nećeš me pozdravljati na ulici, nećeš me poznavati, sve što smo prošli, postat će nebitno. Jer ćeš me vidjeti iz suprotnog ugla. Svi iz nekog suprotnog ugla izgledamo loše, ali meni se to neće oprostiti.
Kada ne vidim blagu distancu između nas, uspaničim se. Jesam li ti se suviše otkrila? Jesam li se izložila tvojoj kritici? Hoćeš me moći voljeti i dalje? Hoće li mi slabost biti oproštena?
Iracionalno je, znam. Kao fobija. No ne mogu se sama boriti protiv toga. Ne možeš mi ni ti pomoći. Jer tada bih morala da bacim karte na sto i priznam svoju nesigurnost. I ti bi me zgazio, znam da bi. Ne iz zlobe ili mržnje, nego refleksno, kao jedno ljudsko biće drugo. I uzalud smo uradili hiljadu zajedničkih fotografija. Naprosto...To je zakon prirode.
Nema svrhe da budem iskrena prema tebi. No ipak se nadam da ćeš ti biti prema meni. Svijet počiva na takvima kao što si ti.
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 1 ) | Pošalji komentar