Zašto je neophodno da razmotrimo tako rasprostranjeno homoseksualno delovanje?
U njihovoj knjizi, Posle bala: Kako Amerika ’90-ih može da pobedi svoj strah od homoseksualaca (“After the Ball: How America Will Conquer Its Fear of Gays in the ’90s” - New York: Penguin, 1989) – koja je postala i svojevrsna biblija homoseksualne agende – marketinški geniji Kirk i Madsen pišu (strana 146):
“Kada ste jako različiti, i ljudi Vas mrze zbog toga, treba da uradite sledeće: prvo nogom blokirajte vrata, time što ćete biti što je više moguće slični njima; tada i samo tada – kada je vaša mala razlika konačno prihvaćena – možete početi da uvlačite i ostale osobitosti jednu po jednu. Zakucajte klin na uskom kraju prvo. Kao što poslovica kaže, dozvolite kamili da promoli nos pod šator i njeno telo će uskoro pratiti.”

Zatim nastavljaju (strana 155):
“Mi mislimo na preobražaj tipičnih američkih emocija, načina razmišljanja i volje, kroz isplaniran psihološki napad, u obliku naciji ponuđene propagande putem medija. Želimo da potkopamo svaki mehanizam predrasuda – da bi nas Amerika zavolela koristićemo isti proces zbog kojeg nas je zamrzela – hteli to oni ili ne.”

Kirk i Madsen dalje objašnjavaju (strana 155-156):
“U probraćanju mišljenja o homoseksualcima, mi imitiramo prirodni proces stereotipnog-učenja koji ima sledeći efekat: polazimo od osobe s predrasudama o homoseksualcima i pokušavamo proizvesti pozitivna osećanjima prema tome da je uredu biti homoseksualac time što ćemo oslabiti negativne konotacije stereotipa homoseksualca, ili zamenuti njena loša osećanja prema ovoj ”etiketi”... Dok ”salećanje” i ”tovarenje” osobe koju obrađujemo ima za cilj da se ona oseti odbačenom zbog svojih predrasuda prema homoseksualcima, u procesu ”preobraćanja” cilj je da ova osoba počne pokazivati drugima svoj pozitivni stav prema homoseksualcima time što će se početi družiti s njima. Još jednom, veoma je teško prosečnoj osobi, koja po prirodi i obrazovanju skoro neizbežno oseća isto što vidi da njegovi drugovi osećaju, teško joj je da ne reaguje na ovakve izkalkulisane reklame od kojih klecaju kolena.

Poštujući istinite činjenice koje se navode u reklamama, Kirk i Madsen arogantno izjavljuju (strana 154):
“Nema veze što su reklame same laži.  Ne nama jer ih mi koristimo u etički dobre svrhe, da bi se suprotstavili negativnim stereotipima koji su u istoj meri laži, pa čak i više opasne.”

Ovde u Švedskoj kamila je već u potpunosti ušla u šator. U njihove laži su već uveliko poverovali naivni šveđani. Ovde je RFSL već ”uvukao i ostale osobitosti jedne po jednu”.  Jedino tako što ćete čuti opis (Vi kao roditelj), ćete dobiti i motivaciju da spasite svoje dete takvog životnog stila. Tek kad shvatite da ”su reklame laži” počećete da tražite i nalazite neophodne alatke da sprečite razvoj homoseksualnosti kod Vašeg deteta.

Hajde da uporedimo ta dva načina života.  Ali prvo moramo uspostaviti da – uprkos svih reklama RFSL-a i njihovih simpatizera – su homoseksualni i heteroseksualni ljudi jednake vrednosti.  Svi ljudi imaju jednaku vrednost. Dakle, svi treba da se usaglasimo na tome. Međutim, ako govorimo o tome koje je poželjno seksualno opredeljenje za individuu i za društvo, mišljenja se razlikuju.  Ima onih koji obrazlažu da je homoseksualni način života, sa svojim manjkom tabua i slobodom da se uživa u bilo kojoj vrsti seksa, poželjniji životni stil. Ali takođe ima onih koji veruju da heteroseksualni način života treba da bude preferiran, s individuine tačke gledišta i takođe iz društvenog aspekta.

Zbog toga ćemo uporediti oba načina života da biste Vi kao roditelj mogli i sami da odlučite poželjan ishod kod Vašeg deteta i da biste preduzeli neophodne korake u tom pravcu. Pošto govorimo o onome što Vi kao roditelj vidite kao poželjno, dotaknućemo samo to što je najbolje za Vas i Vašu decu, te se nećemo koncentrisati na uticaje po društvo uopšteno (na primer: medicinski troškovi za lečenje polno prenosivih bolesti, koliko društvo pati zbog narkomanije, koliko druge grane medicine pate zbog toga što se toliko para ulaže u pronalaženje leka za SIDU, itd.). Poređenje ova dva načina života nam otkriva sledeće:

Mnoge od kategorija su zavisne jedna od druge.  Na primer: zloupotrebljavanje droga, samoubistvo, i polno prenosive bolesti sve utiču na prosečan životni vek. I u određenim društvenim i religijskim okruženjima (s malom stopom prihvaćenosti homoseksualnog načina života), učestalost samoubistva među već ustanovljenim homoseksualcima bi mogla biti i veća, što je kompenzovano mnogo manjim procentom homoseksualaca. Drugim rečima, absolutni broj samoubistava je u takvim kulturama verovatno manji.  Ali kada osoba postane homoseksualac postoje veće šanse da on ili ona izvrši samoubistvo. Takođe, moramo imati u vidu da ovde govorimo o statističnom proseku. Drugim rečima, pričamo o verovatnoći određenog ishoda. Na primer, postoje homoseksualci koji nemaju ni jednu PPB, dok ima heteroseksualaca koji ih imaju mnogo.

Koren problema u homoseksualnom načinu života leži – osim moralnog aspekta i aspekta vernosti – u različitim oblicima analnog seksa. To je centralni deo njihovog načina života što nam dokazuje i poseban osvrt na ”Analni Priručnik” (ref. 13) koji je objavljen na RFSL-ovom zvaničnom veb sajtu. Oko dve trećine svih muških homoseksualaca se upušta u različite oblike analnih odnosa i aktivnosti.  Baš zbog ovakvog izvežbavanja proizilaze mnogi zdravstveni problemi. Samo je pitanje vremena kada će doći do epidemije sledeće opasne i kobne bolesti.

Hajde sada da u više detalja da pogledamo svih 9 područja poređenja.

Nazad na sadržaj

1. Prosečan životni vek.
Prosečan životni vek jednog heteroseksualnog muškarca je 75 godina. Doduše, ovaj podatak se zasniva na statistikama iz Amerike za sve muškarce. Dakle, nisam bio u stanju da nađem nikakve podatke koji se odnose samo na homoseksualne muškarce, najverovatnije je to radi istorijskog problema klasiranja muškaraca kao homoseksualaca odnosno zbog ljage koja je povezana s takvim načinom života. Međutim, našao sam dva odvojena izvora koja tvrde da je životni vek homoseksualca u proseku 20 godina kraći: ref.1 (Psihološki izveštaj, Psychological Reports (2005; 96:693-697) and ref.2 (1997; Međunarodni epidemološki časopis, International Journal of Epidemiology 1997; Vol. 26, 657-61) i na oba ova izvora se opozivam u ref.3 (Još jedno istraživanje potvrđuje da je životni vek homoseksualaca manji za dvadeset godina).

Nazad na sadržaj

2. Upotreba nezakonitih droga. 
Jednostavno trebamo da odemo na zvaničnu RFSL-ovu internet prezentaciju i odmah bismo shvatili koliko je široko rasprostranjena upotreba nezakonitih droga među homoseksualcima. Ako postojii jedna organizacija u našoj zemlji koja se može smatrati predstavnikom homoseksualnog društva, onda je to RFSL. Naposletku, ona i jeste organizacija koja redovno prima velikodušnu finansijsku pomoć od strane naših poreskih obveznika, kako bi mogla da finansira izradu svog veb sajta i ostale svoje delatnosti poput sojih programa za regrutaciju novih članova.  Hajde ovde da pogledamo njihov veb sajt (ref.4).  Tu možete i sami videti spisak najčešće korišćenih nezakonitih droga ali i uputstva za njihovu upotrebu. Za primer da uzmemo Ekstazi (uzgred pogrešno su napisali reč Ekstazi) koja je preovladavajuća droga na homoseksualnoj društvenoj sceni. Data preporuka za njeno korišćenje glasi: ”Pijte redovito vode ali ne i više od pola litre na svakih sat vremena”.  Zatim imaju i druge preporuke o tome kako treba konzumirati amfetamine, kokain, kristal meth, GHB, LSD, itd. Pretražio sam internet prezentacije mnogih organizacija u našoj zemlji – Nacionalna organizacija automobilista, Švedsko društvo za prevenciju svireposti prema životinjama i mnoge, mnoge druge organizacije – ali ni jedna od njih Vam ne pruža preporuke o tome kako treba koristiti nezakonite droge. Dakle, pitanje koje nam se nameće ovde jeste: “zašto postoji tako jak uzajamni odnos između nezakonitih droga i homoseksualnog životnog stila?”

Odgovor možemo naći na jednoj od strana RFSL-ovog veb sajta. Moram priznati da sam oklevao, da li uopšte da obuhvatim ovaj materijal u svojoj prezentaciji. On je stvarno odvratan većini normalnih ljudi. Ali naposletku, ovaj materijal dolazi pravo s RFSL-ovog sajta i objašnjava bolje nego bilo kakve druge reči zašto su nezakonite droge tako dominantne u njih.  Ovde na ovoj RFSL-ovoj strani internet prezentacije (ref.5) oni pišu:

“Lizanje čmara” - Felnovanje (Rimming)
Za neiniciranog učesnika, susret jezika i čmara jeste misterijozna, bolna i odvratna stvar. Međutim, za jednog iskusnog učesnika ovakvih izvežbavanja ovo je kao parče neba na zemlji.  Jedna od omiljenih poza među felnerima jeste kada jedan od njih sedi u čučećem položaju iznad lica svog partnera tako da su mu guzni obrazi u potpunosti rašireni. Na taj način, ovaj što felnuje, može dosegnuti svojim jezikom na bilo koje mesto."

Drugim rečima: “za početnika su ovakve stvari odvratne, ali za jednog iskusnog učesnika su ovakve stvari kao parče neba na zemlji”.  I sama ova činjenica – da je odvratno za početnika – objašnjava zašto se tako zgodno koriste nezakonite droge da bi olakšali ovakva izvežbavanja.  Ista stvar važi i za ostale aktivnosti u koje se upuštaju homoseksualci (uzmimo za primer takozvano “pesničenje” itd.).  Dobro je poznato i to da iskusniji stariji muškarci žele da uvode mlađe muškarce i dečake u ”misterije” različitih seksualnih praktikovanja. Kao kada je naš glavni sudija Vrhovnog suda, Leif Thorsson, platio za homoseksualne usluge dvadesetogodišnjem momku iz Štokholma (Nr 1).  Kasnije ćemo ovaj fenomen još razmatrati. Dok čitate sadržaj RFSL-ovog veb sajta polako shvatate da postoji progresija u homoseksualnim izvežbavanjima.  Gnusna i iskvarena dela od juče neće biti dovoljna i danas.

Nazad na sadržaj

3. Učestalost samoubistva.
Znamo da je stopa samoubistava među muškarcima 17,6 na 100.000 građana godišnje (4 do 5 puta veća kod muškaraca nego kod žena). Razumljivo je i to da ne postoje pouzdani podatci o tome kolika je učestalost samoubistva među homoseksualcima. Mnoga samoubistva se dešavaju među mladićima koji se muče u početnim fazama homoseksualizma, zato što njima (tragično) uopšte nije data prilika da razviju svoju muškost.  Dakle, teško je zaključiti koji je pravi razlog samoubistva među adolescentima. Međutim, rađena su razna istraživanja o neuspelim pokušajima samoubistva gde je naravno osoba preživela i mogao bi se utvrditi uzrok tog pokušaja (ref.6; "Odnos između rizika samoubistva i seksualne orjentacije: rezultat je studije koja se zasniva na populaciji”). Sva istraživanja odlučno ukazuju na to da je mnogo veći procenat pokušaja samoubistava kod muškaraca homoseksualaca i kod adolescenata. Neki od glavnih uzroka emotivne traume povezane sa samoubistvima homoseksualaca su:

1). Kada “pre-homoseksualni” dečak uđe u pubertet on je već u svom životu pretrpeo mnogo odbačenosti od strane njegovih muških vršnjaka.  Dok je odrastao često se osećao da nije poput ostalih dečaka.  To je već samo po sebi izazvalo emotivne traume u njemu.  Tu je njemu hitno potrebna pomoć drugog čoveka (ili ljudi) da bi potvrdili i uverili ga u njegovu muškost. A umesto toga, to dete i previše često tada primi RFSL-ovu propagandu koja ga odvlači sve dublje i dublje u homoseksualni način života.

2). Ako on tada ”izađe” kao homoseksualac najčešće trpi još prezira i odbačenosti od strane mnogih ljudi. Može čak da se desi da ga odbaci i jedan od članova njegove porodice.  Nažalost, u tim situacijama čak i mnogi članovi crkve ne znaju kako da pruže adekvatnu pomoć. Čak i da se desi da naiđu na potpunu prihvaćenost, mnogi muškarci homoseksualci nikada neće biti srećni jer duboko u sebi osećaju da ima nečeg neprirodnog u vezi njihovog načina života, te da nešto nije u redu s njima. 

3). Kada osoba dalje napreduje u homoseksualnom načinu života ona otkriva da on ne može nikada da ih odvede do istinitog zadovoljstva. Pošto je to protiv prirode nikada neće doći do emotivnog zadovoljstva.  Te ono što je palilo juče, danas više ne i obično tada dalje napreduju u još perverznija dela i osećaju se još nezadovoljnijim.. 

Postoji laž koja je plasira visoko na homoseksualnoj agendi, a to je da bi nas potpuna i nerezervisana tolerancija i prihvaćenost dovela do smanjenog broja samoubistava.  Možda bi se sama stopa (ili učestalost) malo smanjila. Ali to takođe vodi do toga da bi još više dečaka razvijalo svoju homoseksualnost. Roditelji bi to smatrali potpuno normalnom i prirodnom pojavom te se ne bi radili to što je u njihovoj moći da je spreče. Znači, iako bi se učestalost samoubistava malo smanjila, činjenica je da bi se na taj način mnogo više dečaka uvuklo u homoseksualni način života te bi ipak ukupan broj samoubistava narastao.

U ovom kontekstu bih želeo da malo više objasnim koji su to adekvatni stavovi koji bi heteroseksualci trebali da imaju prema homoseksualcima. Od svih i-mejlova koje sam primio kroz kontakt na ovoj internet prezentaciji, jedan gospodin (izgleda hrišćanin) je napisao: “Zar nije problem to (s hrišćanske tačke gledišta) što oni koji su se najviše napatili zbog vlastitog nesrećnog detinjstva (na primer: odsustvo oca) su takođe oni za koje postoji i najveća verovatnoća da će i sami razviti homoseksualnost. Moje pitanje je kako da pokažemo hrišćansku ljubav i brižnost osobi koja je homoseksualac, kada je to toliko teško?”

Ovde je očigledno šta je pisac želeo da kaže. Kada adolescent pokaže da ima pre-homoseksualne tendencije, a mi znamo (ili imamo povoda da verujemo) da iste vuku korene iz neadekvatnog odgoja deteta, zar ne bismo trebali da da mu/joj pomognemo da prihvati homoseksualni način života. Postoje dva suštinska pitanja koja se obuhvaćena doprinosom ovog pisca: a) Naši stavovi i b) Pitanje poštenja u odnosu na celu stvar.

a) Naši stavovi
Odgovor (s moje tačke gledišta) ima veze s tim da li individua veruje da je homoseksualnost nešto što je nasledno (da je ona u genima) te se zbog toga ne može ništa uraditi u vezi nje.  Mnogi ljudi (verovatno većina u mnogim zapadnim zemljama) su podlegli ovakvim dezinformacijama – koje tako uspešno plasira homo lobi – veruju da izražavaju ljubav i brižnost time što omogućavaju i podržavaju homoseksualni način života.  Ali oni koji ne prihvataju da je homoseksualnost nasledna, i da ne može da se uradi ništa u vezi nje, imaju drugačiji odgovor. Kada shvatite da je to nešto što može biti sprečeno, pa čak i ”lečeno” ako se razvije, vaši stavovi i dela će biti mnogo drugačija.  Više Vam to neće biti pitanje pokazivanja sažaljenja prema nesretnim homoseksualcima, nago će postati jako i istinito saosećanje koje ima za cilj da spreči ovakav ishod kod jednog dečaka ili devojčice, i da (u slučaju da se homoseksualnost razvila) osobi pomogne kako bi se oslobodila mreže ovako nemoralnog načina života.

Ova misao je dobro iskomunicirana dirljivom pričom o ”Rendiju” u Čak Kolsonovoj knjizi Dobar život. S dozvolom Zatvorske zajednice (Prison Fellowship), ovo poglavlje (koje nosi nalov “Moralnost i prirodni red”) je prevedeno na Švedski i dostupno Vam je ako ga zatražite od nas. Za informacije o tome kako da naručite ovaj materijal pogledajte stranični meni pod linkom ”Besplatna literatura”.  Ako razumete engleski ja Vam toplo preporučujem da kupite tu knjigu (Dobar život od čak Kolsona, osnivač i predsedavajući uspešne Zatvorske zajednice).

Dakle, sve se svodi na sledeće: Da li verujete da je homoseksualnost nešto što se može sprečiti i ”lečiti” ako se razvije?  Baš ovom pitanju su posvećeni dole navedeni segmenti moje prezentacije, odnosno laž 2 i laž 3, koji će Vam pomoći da razumete zašto homoseksualnost može biti sprečena.  Takođe ćemo razmotriti i to, zašto je toliko važno homo lobiju da Vi ne saznate ove informacije.

b) Pitanje poštenja u odnosu na celu stvar
Istina je da nije pošteno to što neki dečaci imaju veoma brižan odgoj uz oca (ili drugog bliskog muškarca) koji mu daje neophodnu potporu u razvoju njegove muškosti, dok neki drugi dešak nema takav uzor.  U detinjstvu su neki jadni dečaci čak bili seksualno zlostavljani, a to ostavlja velike posledice koje traju ceo život.  Ovakva tragična situacija bi trebala da ispiriše brižne ljude, a posebno muškarce, da uzmu tog nesrećnog dečaka ”pod svoje krilo” i da mu pruže emotivnu podršku koja mu je tako očajno potrebna od strane drugog muškarca.  Ali da biste uopšte učinili nešto povodom toga morate prvo da shvatite da uz Vaš napor može doći do promene. Stvarno možete sprečiti homoseksualni ishod kod deteta. Ako ne pokušate i ako Vam nije stalo da to sprečite, zbog lažnog razloga da su neka deca genetski predodređena da postanu homoseksualci, Vi biste na taj način potvrđivali najveću tragediju u našoj zemlji danas. Ovo se mora promeniti da bi se suprotstavili zlim dezinformacijama koje seju grupe poput RFSL-a. Oni žele da se njihovi redovi popune, te svakodnevno regrutuju nove mlade članove, odnosno one koji su najranjiviji. Oni dobro znaju da za svakog adolescenta koji im se pridruži dobijaju i određen broj simpatizera jer taj novi član sa sobom obično povlači svoju porodicu i prijatelje koji se saosećaju s njim te i sami onda počnu da odobravaju taj način života.  A brojevi znače odobravanje i političku moć.

Nazad na sadržaj

4. Učestalost pedofilije.
Pukom intuicijom mnogi ljudi podrazumevaju da je učestalost pedofilije mnogo veća kod homoseksualaca nego li kod heteroseksualaca.  Naravno ukupan broj slučajeva pedofilije je mnogo veći kod muškaraca heteroseksualaca – i to sa devojčicama.  Ali učestalost je mnog veća kod muškaraca homoseksualaca i to najmanje tri puta a ponekad i do deset puta ili čak i više. Pošto je pedofilija još uvek ilegalna, kad god se takav slučaj istražuje veoma je teško da se tačno utvrdi da li je krivac homoseksualac ili heteroseksualac.  Krivac koji je homoseksualac bi najverovatnije skrivao svoje seksualno opredeljenje. Ali mi možemo da pogledamo vrstu pedofilije koja nam je pristupačna i onda da primenimo logični način razmišljanja.  Skoro u svim slučajevima muškarci su krivci za zlostavljanje dece. Žene uglavnom ne pate toliko od ove izopačenosti. Kada žene zlostavljaju, a i to se događa, mediji pokazuju više interesovanja mučnim aspektima zločina nego užasavanju od samog silovanja.

Svaki slučaj, u kome je dečak seksualno zlostavljan od strane muškarca, je po prirodi homoseksualni čin bez obzira na to da li je sam prestupnik homoseksualac. Pomislite samo na katoličke sveštenike koji su zlostavljali decu. Očigledno je da imaju homoseksualne tendencije čak iako oni sami nikada ne bi priznali da su homoseksualci. U skladu s time, maltene svi slučajevi u kojima su zlostavljane devojčice su po prirodi takvi da se mogu klasifikovati kao zločin heteroseksualne pedofilije. 

Dakle, iz ovoga proizilazi da možemo dobiti neki uvid u situaciju ako pogledamo procentualni odnos zlostavljenih dečaka s procentom zlostavljenih devojčica. Imajmo takođe u vidu da su uglavnom manje prijavljivana zlostavljanja dečaka od strane muškarca nego zlostavljanje devojčica od strane muškarca. Trebamo napomenuti da postoje i prestupnici koji su biseksualci te seksualno zlostavljaju dečake i devojčice.  Statistike nam otkrivaju da da je seksualno zlostavljanje dečaka samo malo ređe nego seksualno zlostavljanje devojčica iako ima oko 25 do 50 puta više muškaraca heteroseksualaca nego muškaraca homoseksualaca u sveukupnom stanovništvu. 

Čak je i politički ispravna liberalna medijska kuća poput Los Anđeles Tajmsa morala da prizna ovakvu činjenicu. Oni su 25og-26og Avgusta 1985. godine objavili svoju anketu koju su sproveli širom Ameirke i prilikom koje su intervjuisali 2.628 punoletnih osoba. Punih 27% žena i 16% muškaraca su potvrdili da su bili seksualno zlostavljani kao deca.  Drugim rečima, samo oko 1,7 puta (=27/16) više devojčica nego dečaka je bilo zlostavljeno.  Pošto je 25/1,7=14,7 i 50/1,7=29,4 iz ovoga sledi da su muškarci homoseksualci između 14,7 i 29,4 puta verovatniji da postanu pedofili nego heteroseksualni muškarci.  Ovakva gruba analiza, kao što sam naveo gore, se zasniva na predpostavci da su svi prestupnici bili muškarci. Međutim, u istraživanju LA Tajmsa 7% devojčica je bilo zlostavljano od strane žena i takođe je 7% dečaka bilo zlostavljeno od strane žena.  Dakle, imamo 93% muških prestupnika u odnosu na malo pre kalkulisanih 100% od ukupnog broja svih predstupnika.  S ovom ”ispravkom” su došli do saznanja da su 4 od svakih 10 slučajeva zlostavljanja u ovoj istrazi počinili homoseksualci.  Dakle, kada 40% podelimo s 2-4% homoseksualne populacije, matematika je sledeća, između 10 (=40/4) do 20 (=40/2) puta je verovatnije da će bilo koji muškarac homoseksualac postati pedofil nego bilo koji heteroseksualni muškarac.  Ovo je prikladno i ”neprilagođenim” ciframa od gore (14.7 do 29.4 puta verovatnije).  Time što ćete (Laž 1-1) kliknuti ovde imaćete pristup ovim i mnogim drugim istraživanjima na ovu temu.

Ovde bi morali da zabeležimo još jednu stvar.  Mnoge od statistika koje koristimo, kao na primer u prethodnom istraživanju, su zasnovane na podacima pre nego što je došlo do eksplozije homoseksualizma do koje je došlo zbog medija i njihove popularizacije ovakvog načina života.  Danas, procenat homoseksualaca najverovatnije prevazilazi istorijsku cifru od 2%-4% sveukupne populacije.  Stoga – primera radi – ako procentualno ima između 4% i 8% homoseksualaca te to primenimo na istu bazu podataka, rezultati se smanju, ako podelimo sa dva od 10-20 puta dobićemo između 5-10 puta veću verovatnoću pedofilije kod homoseksualnih muškaraca.  Naravno ovakve kalkulacije nam mogu dati samo približne cifre.  Tako je jer dok se procenat homoseksualaca sveukupnog stanovništva povećava, u skladu s time se povećava i ukupan broj slučaja pedofilije koju su izvršili homoseksualci. Iz svega ovoga možemo zaključiti da je verovatnoća uvek nekih 10-20 puta veća će muškarac homoseksualac a ne heteroseksualac postati pedofil.

Gledajući brojke očigledno je da većina homoseksualaca nisu pedofili. Dakle, biti deo grupe ljudi koji imaju tako veliku učestalost pedofilije jeste (potpuno razumljivo) veoma uznemiravajuće za one homoseksualce koji nisu pedofili.  Ovo je slično situaciji sa Severno američkom muškarac – dečak lubavnom asocijacijom (“North American Man-Boy Love Association”, NAMBLA) koja predstavlja sram za mnoge homoseksualce koji nisu pedofili.  Međutim, prihvaćenost pedofilije postepeno raste i polako ali sigurno biva prihvaćena od strane našeg nemoralnog društva. Znači, neće proći puno vremena i NAMBLA više neće predstavljati sramotu njihovog pokreta. 

Hajde sada da pogledamo neke primere, pa ću zatim ću predstaviti moju sopstvenu statističku analizu o obimnom istraživanju interesantne baze podataka.

4:1. U izjavi, koja se nalazi na RFSL-ovom veb sajtu, ispoljava se divljenje starijim muškarčima koji imaju seksualne odnose sa mladim dečacima.  Tamo piše: ”U drevnoj Grčkoj ljubav između starijih muškaraca i mladih dečaka je bila veoma cenjena.” Za više informacija o ovome kliknite ovde (Nr 2).

4:2.  Nije tajna ni to što je Tajland – sa svojom ozloglašenom prostitucijom dece - It’s no secret that just Thailand - with its infamous child prostitution – tako popularna putna destinacija među muškarcima koji su homoseksualci.  Na ovoj strani punoj informacija (ref.8) – koja je upućena homoseksualcima – možemo pročitati zašto je ta zemlja tako popularna. Evo jednog dela:

O gej sceni.
Mi želimo i imamo nameru da vaš boravak ovde u našoj gej zajednici bude što lepši i udobniji. Mnogi gosti su već upoznati s gej životom u Puketu, ali za one koji istražuju po prvi put evo nekih stvari koje bi želeli da podelimo s Vama.

Imajte na umu da su tajlandski muškarci radni ljudi i da je Vaše zadovoljstvo i sreća u stvari njihov prihod. Ako neko vreme razgovarate s čovekom u kafiću, častite ga pićem, ostavite mu napojnicu, ili i jedno i drugo.
Kao u svugde u svetu naćićete različite tajlandske muškarce: muževne muškarce, izfeminizirane muškarce, i ženskaste-dečake. I nemojte se iznenaditi što su neki od tajlandskih muškaraca strejt ali ipak izlaze i zalaze s gej-turistima... (komentar: Sve ih nazivamo tajlandski muškarci iako su mnogi od njih još uvek samo dečaci).

Patong ima klubove s kabare predstavama gde nastupaju go-go dečaci, takođe ima seksi predstava ali i barova i restorana a skoro sva mesta posećuju i tajlandski muškarci koji rado odu s gostima. Ako Vam se dopadne neki tajlandski muškarac saznajte preko kapetana ili gazde da li on govori engleski. Uvek je najbolje da budete potpuno otvoreni u svojim namerama, sa tajlandskim muškarcem i sa gazdom lokala. Saznajte šta taj tajlandski muškarac voli ali i šta ne voli. Takođe saznajte da li je on spreman s Vama da provede celu noć ili samo neko kraće određeno vreme. Ako u napred ne utvrdite ove stvari lako može doći do zbunjenosti ali i razočarenja. Uvek postoji određena tarifa koju morate platiti vlasniku lokala gde radi Vaš tajlandski muškarac, kod te cene nema cenkanja. Neka fleksibilnost može postojati u isplati tajlandskog muškarca kojeg ste izabrali. Usluge tajlandskog muškarca mogu obuhvatati, samo seks, jedno zajedničko noćenje ili ćete se možda odlučiti da ga punovremeno angažujete tokom celog Vašeg boravka tamo. Molimo Vas da poštujete i njegov privatan život s obzirom na to da on možda ima neku porodicu i prijatelje kojima bi eventualno morao da posveti barem malo vremena svaki dan. Isplata može da se odradi na kraju vaše avanture, ali je možda preporučivije davati neke pare kako vreme odmiče...

Tajlandski muškarci koje ćete upoznati ovde, kao i svuda u svetu, imaju različite namere zbog kojih žele da Vam se predstave. Možda u Vama traže ljubav, zadovoljstvo seksa, novac ili pak kombinaciju sve tri navedene stavke.
Mi kao zapadnjaci-homoseksualci obično iznalazimo razne kontakte radi seksa ili možda radi potrage za ljubavi ali obično nismo spremni da za to bude potreban novac. Ovde je to stvarnost. I bez obzira na to da li Vi želite da budete deo toga ili ne, znajući ove stvari će Vam najverovatnije olakšati Vaš boravak ovde…
Nadamo se da ćete imati prijatan boravak ovde, te da će Vam naš doprinos ovim informacijama osigurati još bolji provod.”

Još da dodamo, da posle cunamija koji je pogodio Tajland, homoseksualna zajednica tamo je morala da odloži svoj veliki gej festival u Puketu. Ta informacija, koja je objavljena na RFSL-ovom sajtu, je donela mnogo razočarenja i u ovdašnjim gej krugovima.

4:3. Holandija i Belgija su zemlje koje su poznate po tome što redovito smanjuju ”godinu pristanka” za seksualne odnose između odraslih i dece (trenutna granica je 12 godina). Zgob te činjenice se nismo puno ni iznenadili da je Bo Svenson – glavni sudija Vrhovnog suda Švedske i očigledan zastupnik trgovine seksom – u korak pratio Belgijski pravni sistem. On je podrobno razgovarao o ovome u interviju gde je otvoreno branio svog drugara iz Vrhovnog suda, Leifa Thorsona, koji je platio je platio za seksualne usluge jednom studentu dečaku u Štokholmu. (Br 1).

4:4. Nedavno je Homoseksualni časopis objavio posebno izdanje koje je bilo posvećeno ”Tribini o pedofiliji”.  Izdavač, Džon DeCecco, je takođe član izdavačkog odbora Pedike: Pedofilijskog časopisa. To je holandski časopis koji promovira ”izučavanje pedofilije” u pokušaju da društvo prihvati bude tolerantnije prema njoj.  Ovo posebno izdanje se odnosi na esencijalnu, uticajnu i rastuću granu homoseksualne zajednice koja ne krije niti osuđuje pedofiliju (REF.1 strana 63).

Homoseksualni lobi uvek želi da naglasi da u društvu ima više heteroseksualnih nego homoseksualnih pedofila.  Ako govorimo o ukupnom broju takvih zločina onda je to istina. Međutim, naivna javnost se jednostavno zadovolji s tom informacijom. Ali ako pogledate učestalost pedofilije, videćete da je homoseksualna pedofilija mnogo češća. Otprilike 10 puta.

Razlog velikih razlika od jednog do drugog istraživanja – kao što smo već napomenuli – je taj što je veoma teško utvrditi tačne brojeve u bazi podataka.  Zbog toga neki ljudi ne veruju ove činjenice koje ukazuju na ovu povećanu učestalost pedofilije među homoseksualnim muškarcima.  Ali sve studije jasno ukazuju na isti trend.

Da se razumemo, postoje istraživanja koja se kotiraju u donjem zoni faktora 10. Jedno takvo istraživanje (REF.1 stana 64-65 i ref.9), je utvrdilo da ima 36 puta više muškaraca heteroseksualaca nego muškaraca homoseksualaca. Ali, broj ukupnih seksualnih zlostavljanja od strane heteroseksualaca je bio ”samo” 11 puta veći nego ukupan broj seksualnih zlostavljanja koja su počinili homoseksualci.  Dakle, prema tome postoji samo oko 3 puta veća verovatnoća (=36/11) da će muškarac homoseksualac a ne muškarac heteroseksualac postati pedofil.  Da pomenem još jedno istraživanje koje je sprovedeno 1988. godine a objavio su ga Bredford, Blomberg i Bourget u Psihijatriskom časopisu Otova univerziteta (ref. 10).  Oni su zaključili da su za između 19% i 33% sve prijavljene pedofilije krivi baš muškarci koji su homoseksualci.  Imajuči u vidu činjenicu da su 3% svih muškaraca homoseksualci, ”prezastupljenost” pedofilije među homoseksualcima jeste između 6 (=19/3) i 11(=33/3) puta češća nego li učestalost pedofilije među heteroseksualcima.

Važno je da se setimo da je od 1973. godine kada je APA izjavila da je homoseksualnost normalno ponašanje (vidi Laž 2 pod poglavlje 1 ispod), čini se da su discipline poput psihologije i psihijatrije preplavljene homoseksualcima koji imaju posebnu agendu. Stoga je za očekivati da su studije koje su obavljene u skorije vreme (posebno one koje su sprovodili homoseksualci) pune predrasuda i često puta se sprovode u potpunom odsustvu intelektualne iskrenosti u oblasti ”istraživanja” homoseksualizma. Kod Laži broj 3 možete videti par primera. Dakle, ne treba uzeti zdrave za gotove studije koje su u današnje vreme sprovedene u oblasti pedofilije među homoseksualcima.

REF.2 strane 121-140 nabrajaju i više od desetak renomiranih studija i izveštaja koji svi do jednog ukazuju na to da je primetno veća učestalost pedofilije među muškarcima koji su homoseksualci.  Takođe bih želeo da Vam predložim i sledeću referencu [ref.38] (Izveštaj: pedofilija je češća među 'homoseksualcima' – Istraživanje koje otkriva 'tamnu stranu' homoseksualne kulture).  Detaljna analiza opsežne baze podataka (iz 12 Sjedinjenih Američkih Država između 1991. i 1996. godine), koju je objavio državni Biro pravde 2000. godine  (ref.11 i ref.12), predlaže da je stvarni odnos učestaloste pedofilije među muškarcima koji su homoseksualci i heteroseksualci 10:1 (Nr 3).

Nazad na sadržaj

5. Polno prenosive bolesti (PPB)
Infekcija HIV virusom svakako da je bila u centru pažnje poslednje dve i po decenije od kada je i počela ta bolest da se širi iz “homoseksualnih kupatila” u Nju Jorku 1981. godine a odmah zatim i u San Francisku.  Izuzetno opasno i samouništavajuće praktikovanje homoseksualnih odnosa je bio glavni pokretač epidemije u ranim fazama.

U vreme kada se ta bolest pojavila bila je poznata pod imenom IPPH (Imuni poremećaj povezan s homoseksualcima, na engleskom: GRID / Gay-Related Immune Disorder).  Ali je veoma ubrzo nakon toga homoseksualni lobi – pošto je odjednom postao veoma uticajan – uspeo da promeni ime u SIDA/AIDS (sindrom stečene imunodeficijencije).  Danas su svi upoznati s ovom tragičnom i širom sveta rasprostranjenom HIV/AIDS epidemijom.

Ali osim HIV/GRID/AIDS postoje mnog druge PPB. Jedna od njih je HPV (humani papillomavirus), odnosno to je ime koje se odnosi na nekih 70-ak različitih vrsti virusa.  Studija koja je obuhvatila muškarce homoseksualce i biseksualce iz San Franciska je pokazala da su HPV-i skoro univerzalna stvar među svim muškarcima koji su HIV pozitivni a čak je 60% prisutna kod onih homoseksualcima i biseksualcima koji su HIV negativni.  Neke druge PPB (Gonorea, Sifilis, Kaposiev Sarkom, itd.) su mnogo češće pojave muđu muškarcima homoseksualcima.  Takođe je hepatitis B mnogo češći kod homoseksualaca nego kod heteroseksualaca.

Postoje dva suštinska razloga zbog kojih se PPB tako brzo šire među muškarcima homoseksualcima:

5:1. Učestalost analnih seksualnih odnosa je veoma visoka kod homoseksualaca.  Prema jednom izveštaju (ref.13): [Povećan broj slučajeva nezaštićenog seksa i Rektalne gonoree među muškarcima koji praktikuji seksualne odnose s muškarcima (MSM) San Francisko, Kalifornija, 1994-1997, Nedeljni izveštaj o mortalitetu i učestalosti prenosivih oboljenja, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Januar 29,1999,45] kaže da je procenat upražnjavanja analnih seksualnih odnosa među muškarcima (MSM) porastao sa 57,6% na 61,2% u periodu od 1994. do 1997. godine. Potrebno je samo da pogledate RFSL-ov “Analni priručnik” – koji je tako odvažno predstavljen na njihovom veb sajtu (ref.14) – i odmah ćete shvatiti koliko je rasprostranjeno ovakvo izvežbavanje muđu muškarcima koji su homoseksualci. 

Analni seksualni odnosi prenose PPB na mnogo višem nivou nego što to čine vaginalni seksualni odnosi. U studiji koja je objavljena u Novo engleskom medicinskom časopisu kaže da je “verovatnoća prenošenja HIV-a u nezaštićenoj primljnoj analnoj penetraciji je između 0,008 i 0,032, ili između 1 u 125 i 1 u 31” (REF.2 strana 71-72).  U poređenju, verovatnoća prenošenja HIV-a nezaštićenim vaginalnim seksualnim odnosom je “samo” između 0,0005 i 0,0015 ili između 1 u 2000 i 1 u 666.  Dakle, analni seksualni odnosi su između 5 i 64 puta rizičniji nego vaginalni seksulani odnosi.

Ali ovaj virus se ne prenosi samo putem krvi ili ostalih tečnosti koje luči organizam.  U publikaciji “Analno zadovoljstvo i zdravlje” (Džek Morin, Analno zadovoljstvo i zdravlje: Vodič za muškarce i žene, San Francisko, Daun Ter Pres, 1998 s. 220) kaže: “Seksualne aktivnosti pružaju mnoge prilike da se male količine fekalija nađu u ustima seksualnog partnera. Najneposredniji način je putem oralno-analnog kontakta”.

5:2. Velik broj partnera među muškarcima homoseksualcima. Opet se osvrćemo na RFSL-ov veb sajt da vidimo neke od takvih slučajeva i da vidimo na kakav su rizik spremni homoseksualci samo da bi uživali u nezaštićenom seksu (ref.15).  Tamo neko piše: ”Mi se međusobno volimo, testirali smo se i jesmo HIV negativni.  Mi se međusobno jebemo ali kada to činimo s drugima obavezno koristimo kondome. Nagođena sigurnost funkcioniše samo ako se na to slože oba partnera koji su se testirali dva puta (mora proći tri meseca od prvog do drugog testiranja) i oba puta su bili HIV negativni, pod uslovom da u međuvremenu praktikuji samo zaštićeni seksualni odnos. Potrebno je oko tri meseca da se formiraju anti-tela.  Zatim se morate složiti oko toga koja se pravila primenjuju kada se sretnete s nekim sa strane. Ako biste se uvek jebali s drugima koristeći kondom te Vam se desi da to ne učinite odmah recite svom partneru da ste praktikovali nezaštićen seks, e to je dobar dogovor.”

Nazad na sadržaj

6. Nevernost prema partneru.
Prosečan broj partnera za čitav život je oko 50 za muškarce homoseksualce a oko 4 za muškarce heteroseksualce (REF.1; strana 54).  Opet, ovakav prosek nam ne govori da postoje i homoseksualci koji su verni svom partneru (iako možemo reći da je to veoma retko pa čak i nemoguće da to bude za ceo život) ali da postoji i heteroseksualci koji su promiskuitetni.  U poslednjih 12 meseci, broj partnera je bio 8 među muškarcima homoseksualcima a 1,2 među muškarcima heteroseksualcima.  Analni seksualni odnosi su u poslednjih 12 meseci dostigli 65% među muškarcima homoseksualcima (MSM ili muškarci koji imaju seksualne odnose s muškarcima) i 9.5% među muškarcima heteroseksualcima (MSŽ).

Osim mnogo većeg rizika od dobijanja PPB kod homoseksualnih muškaraca (vidi gore) visoki stepen nevernosti u njihovim odnosima često rezultira u dodatnoj emotivnoj traumi za jednog od njih kada se to partnerstvo prekine.  Naravno postoje i velike emotvne traume ako se taj par odluči da usvoji dete.  Dakle, osim velikog rizika same pedofilije, ovo je takođe postala surova stvarnost za naše najmlađe, jer je švedski parlament ("Riksdag"), jednim veoma sramotnim činom, legalizovao usvajanja dece od strane homoseksualnih partnera. (Vidi “Paradu srama” pod Laž 4.2 ispod). 

Nazad na sadržaj

7. Društvena i religijska prihvaćenost.
Iako deo sve manje manjine, postoje još uvek šveđani koji ne smatraju da je homoseksualni način života podjednako prihvatliv. Zbog dva razloga:7:1  Neki šveđani preziru činjenicu da (u proseku) su cene u zdravstvu i porezi mnogo veći zbog homoseksualne zajednice. Visoke cene lečenja SIDE, ostalih PPB i narkomanije oduzimaju moć finansijskih resorsa koji bi inače lakše izlazili u susret drugim društvenim programima i naučnom istraživanju. 7:2. Neki ljudi u švedskoj – uprkos mnogim promenama u stavu društva u poslednjih par decenija – još uvek poštuju svoje religijske korene koji određuju njihovo mišljenje o homoseksualnom načinu života. Hajde da pogledamo koje stavove po ovom pitanju imaju tri najuticajnije religije u našem društvu danas.

ISLAM
Islam – verovatno već najveća religija u Švedskoj (barem koliko se tiće njihovog ispoljavanja religioznosti) – imaju jasne zabrane homoseksualnog načina života:

(Koran 4:16)
Ako dva muškarca među Vam imaju neprirodnu žudnju (uzbuđenost) jedan prema drugom, obojica će biti kažnjeni.

(Koran 27:55)
Zar biste radije prišli s žudnjom muškarcu nego ženi. Ne, vi ste neuk narod.

JUDEO-HRIŠĆANSTVO
Obe ove svetske religije tradicionalno osuđuju homoseksualizam. Rekavši to, moramo prepoznati i činjenicu da je većina hrišćana danas (s izuzetkom katolika) promenilo svoju religiju te prihvataju homoseksualizam. Ako želite da vidite kako se to dogodilo za manje od tri decenije kliknite na sledeći link (Br. 6; Reakcija na navalu homoseksualizma od strane religijskih grupacija).  Uprkos sve većoj prihvaćenosti, sve tri glavne religije u Švedskoj – barem suštinom njihovih vrednosti i istorijskim svetim dokumentima – osuđuju homoseksualni način života.  Stoga, ako se ispostavi da Vam je dete homoseksualac on ili ona će se najverovatnije teže uklapati barem s nekim ljudima u društvu.

Nazad na sadržaj

8.  Nenormalan fokus na seksu.
Uopšteno homoseksualcu seks zauzima veoma važno mesto u životu. Kada adolescent, bilo koje orjentacije, postane seksualno aktivan, obično postoji povećano interesovanje za seksom. Dok se ovaj fokus kod heteroseksualaca smanjuje s brakom i otpočinjanjem porodice, kod homoseksualca on postaje abnormalan te jača intenzivitet i oblast dejstva.  Garant nikada niste videli da neka heteroseksualna organizacija slavi svoju orjentaciju u Štokholmu time što je organizovala “Strejt paradu” te pred Kraljevskom palatom pokreću svoja tela na taj način da asocira na jebanje.  Osoba koja je heteroseksualac ima toliko drugih stvari i obaveza koje okupiraju njen život.

Nazad na sadržaj