Žao mi je svih onih neslobodnih ljudi
koji su postali robovi nad svojom sudbinom,
žao mi je svih onih nesrecnika
koji su citavog života pribavljali sebi alibi,
žao mi je onih koji se citavog života slepo drže jednog mesta,
jer nisu za neko drugo...
žao mi je onih intelektualaca
koji misle da su miljenici vlasti,
žao mi je svih onih koji primaju mito od laskavaca,
žao mi je svih onih nesrecnika
koji tudje mišljenje saopštavaju kao svoje.

Žao mi je svih onih koji misle da nešto znace
u ocima onih koji ne znaèe ništa,
žao mi je svih onih koji nemaju snage da kažu "Ne",
onda kada se ne može kazati "Da",
žao mi je svih onih nesretnika
koji za slobodoumnost odmah traže nagradu.
Žao mi je onih koji o istini ne znaju ništa.

Žao mi je onih za koje je efemerna slava vecnost,
žao mi je onih koji idu na premijere,
žao mi je onih koji za trpezom žude za prvim mestima,
žao mi je onih koji su ljubomorni na druge,
koji su tašti i ne mogu se izleciti od oholosti.

Žao mi je onih koji za svoje cutanje misle da je principijelnost.
Žao mi je onih koji celog svog života
nisu smeli da rizikuju,
svih onih kukavica koje drhte nad sobom,
negujuci svoj strah.
Žao mi je ljudi koji misle da ce uspeti na tudju štetu,
žao mi je onih koji mrze ljude sposobnije od sebe...

Žao mi je sebe... Gospode...
Molim te za sve one nesrecnike
koji su sami uzrok svoje nesrece.
Molim te za sebe...


Mirko Kovac

 

Istinski ponos dovoljan je sam sebi. Samo, istinski ponos je redak. Mnogo cesce susrecemo oholost, sujetu, uobrazenje; nekad su pod njegovim vidom i imenom, a nekad goli, bez maske ponosa. Oni nikad nisu dovoljni sami sebi, Da bi se potpuno ispoljili i "iziveli", njima treba tudje divljenje i priznanje, cesto i tudje ponizenje; oni su za onoliko veci za koliko drugog umanjuju, a te velicine nikad im nije dosta, stoga su stalno nemirni, u pokretu, trazeci na sta bi mogli da se popnu i izdignu, dok je ponos uvek miran, zadovoljan onim sto je i tu gde je, i samo ne da nikom na sebe.
Ponosni ljudi, prirodno, cesto stradaju zbog svog ponosa, ali im njihov ponos pomaze da podnesu svako stradanje. Naprotiv, sujetni ljudi se i ponozavaju da bi zadovoljili svoju sujetu i, naravno, ne uspevaju u tome, jer sujeta se kao cudljiva zena iz rdjavog drustva, odjednom okrece i prebacuje im sto su zbog nje ucinili.
A oholost je slepa, bezdana; nju niko nikad nije nahranio, i ona zna samo da kaze : "Jos, jos!"; sto joj vise dajes i zrtvujes, ona samo odlucnije i glasnije trazi jos vise.
Ponos drzi, hrabri i pomaze coveka na njegovom putu, sujeta mu truje zivot, ometa rad i kvari odnos sa ljudima, a oholost na koncu pojede celog coveka, zajedno sa njegovim darovima i uspesima i, nezasicena i nezasitna, trazi odmah novu zrtvu.


Ivo Andric

Gaji sumnju u vladajuæe ideologije i prinèeve.
Drži se podalje od prinèeva.
Èuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Veruj da si moæniji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.
Budi jednako gord prema prinèevima i prema gomili.
Imaj èistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom.
Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne uskaèi, dakle, u "vozove istorije", jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: "Ko pogodi cilj, sve promaši."
Ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte        reportaže, ti nisi 
novinar.
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.
Ne poseæuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.
Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.
Ne sledi istoènjaèke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla.
Budi svestan èinjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova.
Ne veruj prorocima, jer ti si prorok.
Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja.
Imaj mirnu savest: prinèevi te se ne tièu, jer ti si princ.
Imaj mirnu savest: rudari te se ne tièu, jer ti si rudar.
Znaj da ono što nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset.
Ne piši po narudžbini dana.
Ne kladi se na trenutak, jer æeš se kajati.
Ne kladi se ni na veènost, jer æeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
Èuvaj se "užasavajuæe doslednosti".
Èuvaj se lažnih analogija.
Poveruj onima koji skupo plaæaju svoju nedoslednost.
Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaæuju.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Nagrade koje ti dodeljuju prinèevi primaj s ravnodušnošæu, ali ništa ne èini da ih zaslužiš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.
"Tako, buduæi mlak, i nijesi ni studen ni vruæ, izbljuvaæu te iz usta svojih". (Otkrivenje Jov., 3,16)
Ne budi servilan, jer æe te prinèevi uzeti za vratara.
Ne budi naduven, jer æeš lièiti na vratare prinèeva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj misliti da je tvoje pisanje "društveno koristan posao".
Nemoj misliti da si i ti sam koristan èlan društva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit.
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora politièara i prinèeva.
Znaj da tvoj sonet ne znaèi ništa spram retorike politièara i prinèeva.
Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reæi svoje mišljenje.
Tebe reèi najmanje koštaju.
Tvoje su reèi najdragocenije.
Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ièiji predstavnik do svoj!
Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.
Ne budi uz vlast i prinèeve, jer ti si iznad njih.
Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveæi od toga program.
Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.
Ne stvaraj politièki program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i haosa sveta.
Èuvaj se onih koji ti nude konaèna rešenja.
Ne budi pisac manjina.
Èim te neka zajednica poène svojatati, preispitaj se.
Ne piši za "proseènog èitaoca": svi su èitaoci proseèni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragièno ozbiljan, jer to je komièno.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci "savest èoveèanstva": video si veæ toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si veæ da se boljari boje pesnika.
Ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.
Ne budi kukavica, i preziri kukavice.
Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ne piši za praznike i jubileje.
Ne piši pohvalnice, jer æeš se kajati.
Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer æeš se kajati.
Ako ne možeš reæi istinu – æuti.
Èuvaj se poluistina.
Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš uèešæa.
Ne èini usluge prinèevima i boljarima.
Ne traži usluge od prinèeva i boljara.
Ne budi tolerantan iz uètivosti.
Ne isteruj pravdu na konac: "s budalom se ne prepiri".
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi
raspravljati.
"Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znaèi da su obojica u pravu." (Poper)
"Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo." (Idem)
Nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe èuju.
Nemoj da imaš misiju.
Èuvaj se onih koji imaju misiju.
Ne veruj u "nauèno mišljenje".
Ne veruj u intuiciju.
Èuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.
Imaj hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš bešèašæem.
Ne traži za to olakšavajuæe okolnosti.
Ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili u pravu.
Ne veruj u automatsko pisanje i "svesnu nejasnost" - ti težiš za jasnošæu.
Odbacuj književne škole koje ti nameæu.
Na pomen "socijalistièkog realizma" napuštaš svaki dalji razgovor.
Na temu "angažovana književnost" æutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.
Onoga ko uporeðuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ da se prošeta.
Ko tvrdi da je Kolima bila razlièita od Aušvica, pošalješ do sto ðavola.
Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude - isti postupak kao gore.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)


Danilo Kiš

Svi mi imamo s Bogom jedan ugovor. Polovina svega što imamo, ili èinimo, polovina vremena, snage ili lepote, naših poslova i putovanja ostaje nama na raspolaganju, a druga polovina ide Bogu. Tako je i sa ljubavlju. Pola naše ljubavi ostaje nama, a druga polovina ide Bogu na istinu i ostaje tamo na lepšem mestu i traje zauvek, ma šta se s našom polovinom naše ljubavi ovde desilo…


Milorad Paviæ

Ali ja vas upozoravam da hocu da budem slobodna da ucinim sve sto mi se svidi, a da ne moram
da vam kazem svaku pojedinost o svom zivotu. Vec odavno trazim ljubavnika koji bi bio mlad a
ne bi imao cudi, koji bi bio zaljubljen a ne bi bio sumnjicav, koga bih volela, ali ne zato sto bi imao prava na to.
Nikada nisam mogla da nadjem takvog. Umesto da budu zadovoljni sto im se dugo daje ono sto su se jedva
mogli nadati da ce dobiti jedan jedini put, ljudi traze da im ljubavnica polaze racuna o sadasnjosti, proslosti,
pa cak i buducnosti.
Ukoliko se vise naviknu na nju, utoliko vise zele da gospodare njome, i zahtevaju da im se daje sve vise
kada im se da sve sto zele. Ako odlucim da sada steknem novog ljubavnika, hocu da ima tri vrlo retke
osobine: da bude poverljiv, pokoran i diskretan.


Aleksandar Dima

Èim smo dobili brodove, pohitali smo na more, ploveæi preko okeana u papirnatim èamcima. Èim smo dobili automobile, otisnuli smo se na put. Èim smo dobili avione, poleteli smo do najudaljenijih uglova zemljine kugle. Sada žudimo za tajnom stranom meseca, za stenovitim dolinama Marsa, Saturnovim krugovima, meðuzvezdanim dubinama. Poslali smo mehanièke fotografe u orbitu, ili na bespovratna putovanja do zvezda, i jecamo kada vidimo èudesa koja nam oni donose; ponizno stojimo pred snažnim prizorima dalekih galaksija koje, kao stubovi oblaka stoje na nebu i nadevamo imena vanzemaljskim stenama kao da su nam kuæni ljubimci. Gladni smo beskonaènosti, daleke granice vremena. A govorimo o vrsti koja zavarava sebe da voli da bude kod kuæe, da se - kako ono beše? - veže.
Tako ja to vidim. Vi ne morate da se složite. Možda nas, na kraju krajeva, i nema tako mnogo. Možda i unosimo razdor i možda smo antidruštvena sila i možda nas treba zabraniti. Vi imate pravo na svoje mišljenje. Sve što æu ja reæi je: mirno spavaj, dušice. Èvrsto spavaj i lepo sanjaj.


Salman Ruždi