..nisi...

Ako svedeš život na to, definitivno NISI.
Razbiješ taj koncept u glavi.
Zađeš duboko u sebe.
Neobraćaš pažnju na okolinu.
Furaš intuitivno svoje, (pod uslovom da nije ubijeno) iz najdubljeg ubeđenja.
Padneš, ustaneš, nastaviš dalje. Padneš, ustaneš. Dalje...
Tražiš i pronalaziš cake da oslobodiš duh.
Kad je on slobodan, SVE je lakše.


Izmenio Ansia dana 7.4.2009 u 23:02

sloboda ne postoji.

'sloboda' je stanje svesti...

Postoji ono u čemu možeš i želis da postojiš. Što se neguje i čuva poput najvrednijeg. Stanje iznutra. Postoje paralelne realnosti i svesne odluke. Dovoljno faktora za slobodu.
Ako gledaš iz jedne perspektive “realnosti” u kojoj se svi na prvi pogled nalazimo, tada i tako, sigurno ne postoji. I ne može postojati iz jednostavnog razloga: Svi smo na različitim nivoima (ne)svesti. Beznadežno trpanje svega u isto, je kolektivno izumiranje ili samoubistvo.

Šta činimo sa sobom u “slobodno vreme”, (koje je ustvari svaki dan, 24 sata na raspolaganju) ceo život? Kako povezujemo svesno sa podsvesnim, telo sa duhom? Šta i kako jedeš? Kako spavaš? Gde su ti intuicija i životinjski nagoni? Ubijamo li sve to?
Ne, ne, drugi. MI.
Ti, ja, ona, ono, on. (samo u prvim licima jednine) Kolektiv odbačen u samom startu.
Svako od nas posebno za sebe, bez bacanja krivice na sistem i “realnost” oko nas.
Postoje svesne odluke koje su sloboda.

Nekontrolisana moći, da. TO postoji. I te kako!
Ko je osetio i živi slobodu zna tačno o čemu priča.
A može i da ćuti.
Samo strah je jedini neprijatelj tog stanja.
Ili dečija želja da budemo konstantni u našim slobodama.
Postoji proces da se to (p)ostane. I zove se život. I onaj momenat kada se sva proživljena sloboda doživi kao oslobođenje. Taj proces mi zovemo smrt.

namučila sam se mozgajući nad ovim tvojim postom..jesmo li, nismo li, zašto smo, kako smo..pa sve onako unazad i unaprijed...a odgovor je ležao u zaboravljenoj isitini (je li to moja, tvoja, naša, čija?).."slobodni" smo samo da si oduzmemo život..samo je tu naša volja na djelu...ostalo...p.s. a i to "slobodno" nije nikada slobodno ali to je taaaaaaaako veeeeeeeelika tema....prestrašno velika...

Polazna tačka od koje krećemo je skoro, pa najbitnija.
U šta verujemo-takvi će biti ishodi.
Treba znati napraviti preokret.
U s v i m najsvetlijim i najmračnijim "tačkama"
Svest, podsvest, u kojoj nema kontrole je s l o b o d n a.
Ko zna da se nosi sa tim je slobodan.
A to mozganje tvoje je dobro, Nur-li: )

Jutros sam prošetala, udahnula čist jutarnji vazduh. Grejao je svaki zračak sunca. Duboko i svesno disala. Odbacila svaku nadolazeću misao. Osetila malu, ali moćnu slobodicu.
Čini mi se da nam je dato sve i dovoljno da se pronađemo u malim i velikim slobodama. Na nama je šta činimo sa pruženim.
P.S. Da oduzmemo sebi život...ne, ni to se nedogodi kad mi iskoristimo taj "slobodan akt" . )
Sloboda nema logiku

hhmmm da...ja sam se kretala jutros rano po krajnostima...ne po lišavanju života ( ta ja vjerujem ipak u Boga)..da, razumijem tebe,..sada sam još tri puta pročitala i text i komentare :-) ...definitivno je svijest slobodna ali je li slobodna ako je uglavljena u tijelo, u svijest o vezanosti uz tu materiju..možemo li onda govoriti o slobodi svijesti...ne znam Ans...mislim da slobodu svijesti možemo postići tek ako prevaziđemo tu tjelesnu komponenetu..barem mislim..ali nije ni važno..tvoj udah danas je najvažnija stvar, pojava, emocija...osmjeh na tvojem licu je pečat ...budi....

Putnici po marginama materije i duha. Takva je priroda ovoga sveta u kome živimo. Ako postoji toliko raznolikosti i mogućnosti ovde, bilo bi smešno da je to SVE. Paralelno kretanje po paralelnim svetovima svesti je sasvim dovoljno za početak. Jeste margina, ali ta tanka linija je to.
Drugačije realnosti, druge slobode.
Telo sputava, o da.

e ovaj cool post me podseti na onu dobru staru od Meše Selimovića:'' Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti?'' )