Dentro - PUTOVANJE - Blogoye.org

PUTOVANJE

Treba znati uskočiti u voz...po imenu nada.

I čekati na pravoj stanici gde taj voz zaista i staje.

U predpostavkama gde, i kako bi mogla da se nađe jedinstvena stanica kuda prolazi to huktalo, a nije, ne vredi.

Osuđeni smo tim stavom na nedostatak mnogih kratkih i dužih puteva prepune aventure, u čekaonicama života, gunđajući zašto smo propustili voz koji je svo vreme strplijivo čekao…čekao i čekao…možda samo, i samo, na nas. Dovoljno dugo.

I ta krivica za sopstvenu trapavost ili pogrešan tajming i sopstveno gubljenje u polaritetima sreće i nesreće svaki put dovedu, na pogrešan kolosek. Ne opravdava akt.

Tuda taj voz jednostavno, ne prolazi.

Saviješ se i pripiješ uvo na ledene tračnice i oslušneš. Do usijanja. Kad se usija, e tad znaj, da je voz pri dolasku.

Mahni i nabaci osmeh.

I ne zaboravi da uletiš!!!

Tada nema:

ne znam

ne umem

ne smem

ne mogu

ne razumem

ne verujem

ne treba

ne preostaje

ne vredi.

Ako izabereš jednu od tih opcija, opet završiš u onoj čekaonici. I jadikuješ možda, a ako si dovoljno hrabar i zaplačeš. Ili samo ćutiš. A možda i samo napraviš blesav, priđeš šalteru, i priupitaš za vozni red. Redni i vanredni. Za početak i to može da posluži.

Samo izlazak na stanicu, koja je poput lavirinta prepunih ogledala, ti niko neće, i ne može otkriti.

To moraš, ili trebaš sam!

Objavljeno: 24/6/2009 , 20:28

Pošalji komentar


problem je jedino u povratnoj karti . Onoga dana pre neg što istekne rok sedneš obavezno u neki voz koji se vraća nazad . Nekada je to imaginacija koja je čak i gora neg real . Gora jer lažeš sebe verujući kako vreme stoji tamo odakle si nekada davno krenuo ............a ne stoji . Ono što si ostavio nikada više nećeš naći a sigurno da već na prvoj krivini željno maštaš kako je samo tvoje pravo da kad vratiš se pod obavezno bude isto ......................a neće biti
Postlao/la gulanfer	u 17:50, 24/6/2009 \| Link \| \|


Nikada naravno nije isto. Vreme oblikuje i nas, i naš odnos prema putu. A opet, i ta percepcija (naše) stvarnosti, nakon povratka, koliko je zaista realna, Guli? Možda to svrsishodno zavisi šta postavimo kao objekat, subjekat, fokus? Važno je zaista znati upasti, bez blokiranja.
Postlao/la Ansia	u 00:06, 25/6/2009 \| Link \| \|


nada ili nada ? (simpatična različitost u naglascima dovodi do dijametralnih stanovišta :-)).........ja mislim da ne poznajem nadanje...imam neku živu i ukorijenjenu vjeru kojom pletem korjenje oko svijeta...možda sam promašila kolosjek...ali se volim voziti u vlakovima... :-)
Postlao/la nurlisoul	u 19:08, 25/6/2009 \| Link \| \|


Ne čekaš sunce, mesec, vetar i dodir? Reč toplu i lii ledenu, zavisno od temperature? A lično smatram da je tvoja vera upravo to: neki obilik nade i da je vrlo, vrlo, uzano povezana sa njom. Ako ne, i ona sama, Nur-li. Nisam sigurna da postoji ljudsko biće koje se ne nada. Just not!
Postlao/la Ansia	u 20:26, 25/6/2009 \| Link \| \|


vjera....u ljubav, Boga, sunce, smijeh, smrt, tugu, radost, čovjeka, tebe..cjelovitost....možda sam mrtva ako se ne nadam.?..mneeee
Postlao/la nurlisoul	u 20:52, 25/6/2009 \| Link \| \|


tekst ti je snažan..ima otkucaje... ans.
Postlao/la opet ja	u 20:55, 25/6/2009 \| Link \| \|


Kuc kuc. Ko je? Pa ja Ko ti? Pa ja, nada. Idemo. A gde? (u)skoči i videćeš...: )
Postlao/la Ansi	u 21:04, 25/6/2009 \| Link \| \|


Ili tamo na tračnicama gde voliš da zađeš...
Postlao/la i ja jopet	u 21:06, 25/6/2009 \| Link \| \|

AISNA

A n s i a Čeznja Emocija Poput vatre koja guta srce Kao uzrok bez razloga, Razlog bez uzroka. Duvajući vetar što stiže do Volumena srca, Kratera duse, Zidova prostranstva I kuca. I kuca. I k(lj)uca... Contact: ansia.dentro@yahoo.com

ARHIVA

PUTOVANJE

AISNA

TU I TAMO

REČENO

ARHIVA

GOLICAJU

HANG ON

HOSTING