Прва дама домаће послератне популарне музике.
Раскошна природна плавуша, великих светлих очију била је предодређена за успех.
Нарочитог, сјајног порекла (отац, београдски предратни индустријалац), постала је звезда раних шездесетих, експлозијом радије уместо спорим, упорним пробијањем, наступом на загребачком фестивалу гдје је отпевала песму 'Ти ниси дошао', посвећену Цунету Гојковићу, њеној тадашњој љубави, побринувши се за један од, кажу, најузбудљивих момената домаће телевизијске историје.
(Гледа8 то код тетке, јер ми, тада, нисмо имали телевизор, али  нисам био свестан  свих аспеката те драме)

Препуњена емоцијама, у живом тв-преносу, Лола је чак успела да прескочи инструментални увод па га је оркестар морао одсвирати поново. Кад је коначно запевала, свесна посебности поруке текста песме, очи су јој се испуниле сузама - ипак је наставила да пева, док је публика у Лисинском и поред телевизора суздржаног даха пратила ову драму. Кад је некако ипак завршила песму, публика је експлодирала - аплауз је трајао пуних девет минута!
Звезда је рођена.

Заувек памтим боју њеног звонког, ведрог гласа и песме:
Не пали светла у сумрак, Једном у граду ко зна ком, Само једна кап весеља, Романтична песма, Мустафа...Па Чамац на Тиси са Драганом Антићем. . .