Bas kao ti i ja
Ovo je trebalo da bude post koji sam napisala juce na poslu u mini pauzama, medjutim posto sam uspela da izgubim svoj usb moracu da pocnem Jovo nanovo. Post koji sam napisala je bio o agresiji 1999, o temi koju sam koristila za govorni maturski ispit iz srpskog, pa i u jednom od ispita iz engleskog (za one zainteresovane, mozete ga pronaci u postu Nisam mogla da ne spomenem). Na temu NATO-a i 1999. imam da kazem puno toga, ali trenutno nisam raspolozena da pisem o tome. Osecam se blesavo...
Cudno je to sto sam od svih izabrala bas njega. Bilo je lepsih i mladjih, pa i onih koji su ziveli mnogo blize meni. Fizicki gledano, on bas i nije moj tip. Oduvek sam volela crne momke, on je smedj. Ta cela prica je pocela preko interneta, zatim smo se preko zajednickih prijatelja i upoznali, ali zbog daljine nas kontakt se svodio na MSN, SMS poruke i pozive. Volela sam da cujem njegov glas (I volim kada sapuce mi preko telefona). Osvojio me je svojom licnoscu, onim iznutra i smatram da to ide meni na cast, kao svedocanstvo da sam prerasla one "face" sa praznom glavom, koji ne znaju da tretiraju devojke kako valja.
Kad samo poceli da izlazimo plasila sam se da ce to i biti prepreka. Da mi nece dozvoliti da osetim nesto jace... A onda mi se 2 nedelje za redom dogodilo da pogledam u njegovom pravcu i krisom posmatram njegove crte lica. Dok on, zanesen voznjom gleda pravo, ja, sa suvozacevog mesta osmatram sve ono sto ranije nisam nalazila posebno privlacnim. I zastanem na obliku nosa, na jasno ocrtanoj vilici i shvatam kako sve to sad izgleda bas onako, po mojoj meri. Skladno i onako kako bi trebalo da bude. I moje. Pa predjem na siroka ramena i pregledam celo telo, sve to u detalj, a gotovo u minutu, strepeci da me ne uhvati na delu.
A onda, kao iz sale naslonim glavu na njegovo rame. I taj prokleto dobar miris se uvuce kroz moje nozdrve i zaobidje mozak na putu kroz moje telo. Ja utrnem. I ako mi nije prvi put da ga pomirisem, cini mi se da ga svaki put upoznajem iznova i da me svaki put sve vise odusevi.
Da, na pocetku sam zbunjena, cak se i plasila da mi je samo drag kao prijatelj, da fizicke privlacnosti tu nema.
Sad se plasim da je ima previse.
Komentara:
slazem se sa komentarom imala sam jedno slicno iskustvo pre toga ali nisam dozvolila da to preraste u nesto vise... medjutim sa ovim tipom sam izlazila prijateljski u drustvu tako da je to ok, bar za sad... ovo je vec duze vreme neprijateljski :)) odnos pa i nemam nekih problema na tom planu... nego me nesto u'vatilo sta znam... :)
A ovo što se tebi desilo je lepo, ali ništa novo.
Toliko je u poslednje vreme tih i takvih susreta i pozastava, da he to postalo kao dobar dan i teško je naći bilo koga ko je na net-u, a da nije imao bar jedno takvo iskustvo i svi su po difoltu neobični i jedinstveni i naročiti i naravno lepi, da ne kažem slatki..,a sve to zato, što se ostvaruju na (nama još uvek) na neobičan način..:)
Koliko ja imam informacija, a i ličnog (ne malog) iskustva - svi takvi susreti i poznastva, ako pređu crvenu crtu prijatljstva, dolaze u opasnost da buknu kao šibice, ali na žalost najveći broj njih i sagori jednako brzo i toga treba da se pričuvaju svi, koji su novi u tome i "ne znaju za jadac"...:)
Ne bih da baksuziram bilo šta, ali bi mi bilo neprijatno da ovo ne kažem, ako već znam, a to znači samo malko više opreza, možda ste baš vas dvoje taj redak - izuzetan par, kome će poći za rukom da naprave trajnu vezu, a da to nije samo prijateljstvo..
Ja sam čak pisao i postove na temu "virtuelne ljubavi" ovde, malo u šali, ali malo i ozbiljno na osnovu stečenih iskustava..:)))